Википедија

Узбуњивач — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datumi
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м linkovi
Ред 9:
 
== Терминологија ==
У [[енглески језик|енглеском језику]] се користи термин -{whistle-blower}- (дословно звиждач; дувач пиштаљке) који се употребљава да би се означила особа која обавештава неморалну или нелегалну радњу друге особе или [[организација|организације]].<ref>{{cite web|title=whistle-blower |url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/whistle-blower|website=Oxford Dictionaries|publisher=Oxford University Press|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref> Сматра се да је овај термин први пут употребио амерички грађански активиста [[Ралф Нејдер]] у својој књизи -{Whistlebowing}- из 1972. године.<ref name=nader>{{Cite book|last1last=Nader,|first1first=Ralph|last2=Petkas|last3=Blackwell|title=Whistle Blowing|year=1974|publisher=Penguin Books}}</ref> Међутим, постоје бројни ранији примери употребе у сличном контексту, на пример за означавање особа које су информисале јавност о [[Масакр у Ми Лају|масакру америчких трупа у Ми Лају над вијетнамским цивилима]],<ref>{{cite journal|title=The Lawton Constitution|journal=The Lawton Constitution|year=1969|pages=36}}</ref><ref>{{cite web|title=The meaning and origin of the expression: Whistle-blower|url=http://www.phrases.org.uk/meanings/whistle-blower.html|website=The Phrase Finder|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref> или за означавање [[инсајдер]]а у америчкој [[Мафија|Мафији]], што је термин који је користила полиција.<ref>{{Cite book|last1last=Johnson|first1first=Roberta Ann|title=Whistleblowing: When it Works--and why|year=2003|publisher=Lynne Rienner Publishers|location=London|pages=4}}</ref>
 
У [[српски језик|српском језику]] у говору се употребљавају четири термина: узбуњивач, звиждач, дувач у пиштаљку и инсајдер.<ref>{{cite web|last1last=Јанковић|first1first=Саша|title=Дувачи у пиштаљку данас у Србији немају добру ни правну ни фактичку заштиту, упозорава Саша Јанковић у ауторском тексту у дневном листу "Политика"|url=http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/2011-12-25-10-19-19/1468-2011-08-30-07-21-07|website=Заштитник грађана омбудсан|accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref>
 
== Дефиниција ==
Постоји више дефиниција узбуњивача и узбуњивања. Иако неке дефиниције садрже исте елементе, многе од њих се разликују пре свега по опширности
Према Ралфу Нејдеру узбуњивање је „чин мушкарца или жене, који верујућу да [[јавни интерес]] надјачава интерес организације којој служи, дува у пиштаљку да укаже на [[корупција|корумпирану]], нелегалну, [[превара|преварљиву]] или штетну активност те организације.“ <ref>{{cite journal|last1last=Rongine|first1first=Nicholas M.|title=Toward a coherent legal response to the public policy delemma posed by whistleblowing|journal=American Buisness Law Journal| date = 1985|pages=281}}</ref>
 
Узбуњивач се у „Закону о заштити узбуњивача“ дефинише као „откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасност и по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера.“ Док се узбуњивање дефинише као „откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера.“ <ref name="закон">{{cite web|title=Zakon o zaštiti uzbunjivača|url=http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2014/3140-14%20LAT.pdf|accessdate = 13. 4. 2015.|language=српски| date = 28. 11. 2014.}}</ref><ref name="закон"/>
Ред 21:
У књизи „-{Whistleblowing: In Defense of Proper Action}-“ се даје дефиниција по којој се узбуњивање „дешава када запослен или бивши запослен пренесе неку информацију некоме на позицији са које може да дела према проблему, и чини то ван организације.“ Ова дефиниција је карактеристична због тога што не покрива мотиве узбуњивача и не користи термине попут штетно, корумпирано, лоше и слично. На тај начин се не говори о мотивима или активностима организације као „добрим или лошим.“<ref>{{harvnb|Arszulowicz|Gasparski|2011|p=84}}</ref>
 
Једна од најопширнијих дефиниција је дефиниција коју је дао Питер Џаб (-{Peter Jubb}-), прегледавши пре тога бројне дефиниције узбуњивача. Он сматра да је ово било неопходно, јер је постојао ризик да узбуњивање постане синоним за информисање. По Џабу је узбуњивање ужи појам од информисања и представља специјалан случај корисног информисања.<ref name="Vanderckhove">{{Cite book|last1last=Vandekerckhove|first1first=Wim|title=Whistleblowing and Organizational Social Responsibility: A Global Assessment|year=2006|publisher=Ashgate Publishing|location=Hampshire|pages=22-23}}</ref> Његова дефиниција гласи:
 
{{цитат|Узбуњивање је намеран необавезан чин откривања [[информација]] у јавности, од стране особе која је имала или има привилегован приступ [[подаци]]ма или информацијама организације, о нетривијалним незаконитостима или других преступа, било стварних, сумњивих или предвиђаних која имплицирају и под контролом су те организације, неком екстерном ентитету који има потенцијал да исправи тај преступ.<ref name="Vanderckhove"/>}}
Ред 40:
[[Едмунд Дин Морел]] је одиграо велику улогу 1890их година у разоткривању [[колонијализам|експлоатистичке]] и деструктивне политике [[Белгија|Белгије]] према Конгу, тако што је радећи у британској поморској компанији која је била ангажована од стране [[Слободна Држава конго|Слободне Државе Конго]], увидео да бродови из Белгије у Конго долазе готово празни са [[кавез]]има и оковима, а враћају се пуни са разним добрима, па и робовима. Своја запажања је износио у новинама.<ref>{{cite web|title=Leopold II, E D Morel & Congo|url=http://www.bouncing-balls.com/timeline/people/nr_leopoldmorel.htm|website=bouncing-balls.com|accessdate = 14. 4. 2015.}}</ref>
 
[[Студија сифилиса у Таскигију|Таскигијски експеримент са сифилисом]], коју је спроводила влада САД над црним становништвом у периоду од 1932. до 1972. године, је открио [[Питер Бакстен]], радник у [[Јавна здравствена служба|Јавној здравственој служби]]. <ref>{{Cite book|last1last=Thomas|last2=Stephen B|last3=Quinn|first3=Sandra Crouse|title=The Tuskegee Syphilis Study, 1932 to 1972: Implications for HIV Education and AIDS Risk Education Programs in the Black Community|year=1991|publisher=American Public Health Association|url=http://minority-health.pitt.edu/393/1/The_Tuskegee_Syphilis_Study_1932_to.pdf|accessdate = 14. 4. 2015.|pages=82}}</ref> [[Политичка злоупотреба психијатрије у Совјетском савезу|Државну злоупотребу психијатрије]] над совјетским дисидентима је 1971. године открио Западу психијатар [[Владимир Буковски]], тако што је прокјумчарио 150 страница фотокопије [[форензика|форензичких]] налаза. Годину дана касније је узбуњивач у [[Federalni istražni biro|ФБИ]]-у познат као Дубоко грло открио злоупотребу службе од стране администрације [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]] и на тај начин је покренуо [[Афера Вотергејт|Вотергејт скандал]].
 
Пре пет година је [[војно обавештајство|војнообавештајни]] [[аналитичар]] [[Челси Менинг]] (пре промене пола знана као Бредли) проследила на хиљаде војних и дипломатских докумената [[Викиликс]]у, који су открили бројна кршења права од стране америчке војске у Ираку и Авганистану и изазвали дипломатски скандал. Менинг је осуђена на 35 година због шпијунаже. <ref>{{cite web|last1last=Tate|first1first=Julie|title=Bradley Manning sentenced to 35 years in WikiLeaks case|url=http://www.washingtonpost.com/world/national-security/judge-to-sentence-bradley-manning-today/2013/08/20/85bee184-09d0-11e3-b87c-476db8ac34cd_story.html|website=Washington Post|accessdate = 14. 4. 2015.}}</ref>
 
=== Случај Едварда Сноудена и „Сноуденов ефекат“ ===
Ред 51:
Све је почело тако што је прво у [[Гардијан (новине)|Гардијану]] 6. јуна 2013. године, објављен чланак у коме се наводи да [[НСА|Државна безбедносна агенција]] прикупља податке милиона америчких грађана преко једне од водећих компанија за телекомуникације уз помоћ тајног судског налога који влади даје неограничена овлашћења за вршење [[надзор]]а. Сутрадан је објављен нови чланак у којем се наводи да се је НСА такође укључила у системе [[Гугл]]а и [[Фејсбук]]а, а да јој надзор омогућава [[ПРИЗМА]]. Два дана касније, откривено је да је извор тих информација Едвард Сноуден, амерички радник [[Централна обавештајна агенција|Централне обавештајне агенције]] који је радио као консултант за НСА. <ref name=bbc/>
 
Не зна се тачан број [[податак]]а које је Сноуден открио. Та бројка се креће од 50,000,<ref>{{cite web|last1last=Hosenball|first1first=Mark|title=NSA chief says Snowden leaked up to 200,000 secret documents|url=http://www.reuters.com/article/2013/11/14/us-usa-security-nsa-idUSBRE9AD19B20131114|website=Reuters|accessdate=16. 4. 2015| date = 14. 11. 2013}}</ref>
па до 1.5 милиона докумената НСА-е.<ref>{{cite web|last1last=Strohm|first1first=Chris|last2=Wilber|first2=Del Quentin|title=Pentagon Says Snowden Took Most U.S. Secrets Ever: Rogers|url=http://www.bloomberg.com/news/articles/2014-01-09/pentagon-finds-snowden-took-1-7-million-files-rogers-says|website=Bloomberg|accessdate=16. 4. 2015| date = 10. 1. 2014}}</ref> Сам Сноуден је изјавио у интервјуу за Гардијан, да је све документе сам прегледао како би раздвојио оне који су у јавном интересу од оних који нису, и истиче да је било доста докумената које није објавио, а које би имале велики одјек и покренули још неке дебате.<ref>{{cite web|last1last=Greenwald|first1first=Glenn|last2=MacAskill|first2=Ewen|last3=Poitras|first3=Laura|title=Edward Snowden: the whistleblower behind the NSA surveillance revelations|url=http://www.theguardian.com/world/2013/jun/09/edward-snowden-nsa-whistleblower-surveillance|website=The Guardian|accessdate=16. 4. 2015| date = 11. 6. 2013}}</ref>
 
Наредних месеци, Сноуденови документи су открили бројне програме глобалног надзора, које су водиле НСА и -{[[Five Eyes]]}- земље, уз сарадњу бројних телекомуникационих компанија и европских влада. Сам Сноуден је оптужен за [[шпијунажа|шпијунажу]], али је још пре објављивања докумената отпутовао у [[Хонгконг]], а касније се је пребацио у [[Русија|Русију]] и затражио [[азил]].
Ред 74:
# категорију чине докази које узбуњивачи поседују и коју достављају уз пријаву или накнадно и тиме знатно олакшавају истрагу.
 
# категорију чине докази које узбуњивач не поседује, већ он износи сумњу или указује на одређене доказе, а сам надлежни орган их треба у току истраге сакупити. Сама истрага може да потраје дуго, што отвара могућност да се докази промене или да нестану. <ref name=ninic>{{cite web|last1last=Нинић|first1first=Иван|title=Шта сваки узбуњивач треба да зна|url=http://pistaljka.rs/home/read/285|website=pištaljka.rs|accessdate=16. 4. 2015}}</ref>
 
Технике које се користе за прикупљање доказа се разликују од случаја до случаја. По Нинићу требало би да се користе легалне технике за прикупљање доказа. Узбуњивач то чини тако што прави копију одређеног документа, снимка или тако што ће начинити фотографију. Узбуњивача различити правни акти обавезују да чува пословну тајну до којих је дошао током обављања службене дужности, а често се управо иза најчуванијих тајни крију докази о корупцији или некој илегалној активности.<ref name=ninic/>
Ред 83:
Прва последица узбуњивања јесте могућност јављања ''одмазде''. Према Члану 2 Правилника о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, одмазда се дефинише као „свако чињење или нечињење према узбуњивачу које доводи до следећих штетних последица: психичког или физичког узнемиравања или злостављања, покретања дисциплинског поступка, премештаја на ниже радно место и задржавање у напредовању; доношења решења о престанку радног односа или отказа уговора о раду; предузимања или изрицања мере која неповољно утиче на радно правни статус и радне услове; озбиљне и стварне претње да ће бити предузета било која од наведених мера.“<ref>{{cite web|title=Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију|url=http://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravilnik_o_zastiti_uzbunjivaca.doc.|publisher=Агенција за борбу против корупције|accessdate=16. 4. 2015}}</ref>
 
Иако су у принципу узбуњивачи заштићени од послодавца, врло је чест случај одмазде над њима. Па тако на пример у САД 2011. години, иако је забележен раст узбуњивања од 11%, раст одмазде се је повећао за око 83%, што може имати негативан ефекат на будућа узбуњивања. Такође је повећана и појава физичког насиља, па је тако 2009. само 4% узбуњивача искусило неки облик физичког насиља, док се је 2011. тај број повећао на 31% и престигао ненасилне облике одмазде.<ref name=ORourke>{{cite web|last1last=O’Rourke|first1first=Morgan|title=Whistleblower Retaliation on the Rise|url=http://www.rmmagazine.com/2012/09/13/whistleblower-retaliation-on-the-rise/|website=Risk Managment Society|accessdate=16. 4. 2015| date = 13. 9. 2012}}</ref>
 
Студија је показала да су они људи, који су искусили одмазду, мање ангажовани, већа је вероватноћа да дају отказ у року од годину дана и већа је вероватноћа да ће своје проблеме пренети ван компаније, медијима или регулаторним органима. Такође одмазда нарушава поверење запослених у вођство компаније и обесхрабрује друге запослене да пријављују нелегалности.<ref name=ORourke/>
 
Узбуњивање може бити и извор психичких проблема. Тако на пример занимљиво је истраживање у којој су биле укључене [[медицинска сестра|медицинске сестре]] из [[Западна Аустралија|Западне Аустралије]]. Истраживање је показало да су оне особе које су узбуниле и оне које су имали прилику да то учине, а нису, касније патиле од истих стресом-индукованих физичких и емоционалних проблема. Физички проблеми који су се јавили укључивали су [[несаница|несаницу]], [[умор]], [[главобоља|главобољу]], [[инсоманија|инсоманију]] и повећано [[Пушење дувана|пушење]], док су емоционални проблеми укључивали стално присуство беса, анксиозности и разочараности. Резултат истраживања показује да само постојање узбуњивачке ситуације доводи до јављања стреса, без обзира да ли ће особа узбуњивати или не.<ref>{{cite web|last1last=Ahern|first1first=K.|last2=McDonald|first2=S.|title=Physical and emotional effects of whistleblowing.|publisher=Journal of Psychosocial Nursing and Mental Health Services|accessdate = 16. 4. 2015.}}</ref>
 
== Узбуњивање по земљама ==
Ред 93:
=== Србија ===
[[Датотека:Агенцијазаборбу против корупције.png|мини|десно|150п|Агенција за борбу против корупције]]
Законом о [[Агенција за борбу против корупције (Србија)|Агенцији за борби против корупције]], директорка Агенције је у јулу 2011. донела Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију (о узбуњивачима), први такав пропис у Србији.<ref name=Svedocenja>{{cite journal|last1last=Гочанин|first1first=Соња|last2=Ђурић|first2=Снежана|last3=Грујић|first3=Новак|title=Две године заштите: Сведочења узбуњивача| date = Новембар 2013|url=http://pistaljka.rs/public/banners/svedocenja-uzbunjivaca-cir.pdf|accessdate=16. 4. 2015|publisher=Удружење Еутопија|location=Београд|language=српски}}</ref> [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] је усвојила Закон о заштити узбуњивача 25. новембра 2014.<ref>{{cite news|title=Скупштина усвојила Закон о заштити узбуњивача|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=225298|accessdate=16. 4. 2015|publisher=Влада Републике Србије| date = 25. 11. 2014}}</ref> године.
До 8. октобра 2013. године од Агенције за борбу против корупције статус узбуњивача је затражило 107 особа, а укупно су тај статус добиле 53 особе. Више од трећине укупног броја заштићених узбуњивача чине запослени у специјалној [[bolnica|болници]] у [[Сокобања|Сокобањи]].<ref name=Svedocenja/>
Ред 114:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Thomas|last2=Stephen B|last3=Quinn|first3=Sandra Crouse|title=The Tuskegee Syphilis Study, 1932 to 1972: Implications for HIV Education and AIDS Risk Education Programs in the Black Community|year=1991|publisher=American Public Health Association|url=http://minority-health.pitt.edu/393/1/The_Tuskegee_Syphilis_Study_1932_to.pdf|accessdate = 14. 4. 2015.|pages=82}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Vandekerckhove|first1first=Wim|title=Whistleblowing and Organizational Social Responsibility: A Global Assessment|year=2006|publisher=Ashgate Publishing|location=Hampshire|pages=22-23}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Arszulowicz|first1first=Marek|last2=Gasparski|first2=Wojciech W.|title=Whistleblowing: In Defense of Proper Action|year=2011|publisher=Transaction Publishers|location=New Jersey|pages=84}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Johnson|first1first=Roberta Ann|title=Whistleblowing: When it Works--and why|year=2003|publisher=Lynne Rienner Publishers|location=London|pages=4}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Nader,|first1first=Ralph|last2=Petkas|last3=Blackwell|title=Whistle Blowing|year=1974|publisher=Penguin Books}}
 
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Узбуњивач”