Историја Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 39:
[[Датотека:Savino Zakonopravilo - Ilovichki prepis, 1262.jpg|лево|мини|150п|Законоправило светог Саве, Иловички препис из [[1262]].]]
Србија је доживела процват за време [[немањићи|династије Немањића]]. Развила се војно, политички, економски, проширила се територијално и развила је свој правни систем. Може се рећи да је Србија у то доба била једна од најразвијенијих држава у [[Европа|Европи]]. Србија је прва у Европи донела правни акт којим је уредила све области друштвеног живота - [[устав]].
[[Законоправило]] [[Свети Сава|светог Саве]] из [[1219]]. године је било први српски устав.{{чињеница| date = 12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Законоправило<ref>{{cite web| url = http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html | title = Miodrag Petrovic - Zakonopravilo Sv.Save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download | publisher = 4shared.com | date = 11. 3. 2008. | accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref> је уређивало велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских<ref>{{cite web| url = http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon | title = Номоканон - Историјска Библиотека | publisher = Istorijska-biblioteka.wikidot.com | date = | accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref> Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила [[апостоли|светих апостола]], Правила [[црквени оци|светих отаца]], Одлуке [[Васељенски сабори|Васељенских]] и [[Помесни сабори|Помесних сабора]] и [[Мојсије]]во законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око [[550]]), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>{{cite web| url = http://www.constitution.org/sps/sps.htm | title = S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I | publisher = Constitution.org | date = 19. 6. 2002. | accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web | author = Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV | url = http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ | archiveurl = https://archive.today/20120831060912/http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ | archivedate = 31. 08. 2012 | deadurl = yes | title = ::: The Roman Law Library (Last Update : December 19, 2011 ) | publisher = Web.upmf-grenoble.fr | date = 19. 12. 2011. | accessdate = 13. 1. 2012. |df= }}</ref> и Прохирон (Закон градски) из [[879]]. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
[[Датотека:Dušan's Code, Prizren manuscript, 15th c.jpg|десно|мини|150п|Душанов законик, један од најстаријих преписа, Призренски препис из [[15. век]]а.]]
[[Душанов законик]] из [[1349]]. и [[1354]]. године је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права{{чињеница| date = 12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. [[Србија]] је преко Законоправила већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. [[Стефан Душан|Цар Душан]] је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред тога, Законик је садржао и прописе брачног права, [[Грађанско право|грађанскоправне]] и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за [[Устави Србије|устав]] средњовековне [[Србија|Србије]].
Србија је током средњег века у потпуности преузела римско-византијску цивилизацију, културу и право. Српски град Ново Брдо, код данашње Приштине, је у 14. веку имао 50.000 становника (тада је Лондон имао 10.000 становника). У то време су 99% становника на Косову били Срби. Рудник сребра и злата код Новог Брда је тада снабдевао 20% европских потреба за племенитим металима, а после припајања Сребренице тај удео је порастао на 35%<ref name="Србија - Национална ревија">{{cite web| url = http://www.nacionalnarevija.com | title = Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ, 09 Српски средњовековни утврђени градови | publisher = Nacionalnarevija.com | date = | accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref>. Београд је у 15. веку имао 100.000 становника, био је највећи град у Европи и културни центар Србије. [[Смедерево]], град близу [[Београд]]а, је био главни град Србије пре пада под Османско царство. Данас је у Смедереву највећа очувана [[Смедеревска тврђава|тврђава]] у Европи.
== Пропаст српске државности ==
| |||