Аријанство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 2:
'''Аријанство''' је христолошко учење које је проповедао [[Арије]], свештеник у Александрији у Египту. Суштина његовог учења се састојала у разликовању Бога као творца и Христа као божјег створења, што се косило са правоверним учењем о [[Света Тројица|светој Тројици]]. Арије је сматрао да [[Христос|Христ]] није исто што и [[Бог]], већ да је он син Божји, којег је Бог створио. „Бог није одувек био Отац; постојало је време када је био сам, и када још увек није био Отац: касније је постао. Син није био одувек, он је постао ни из чега“. Аријанци нису сматрали Христа за обичног човека, већ првим и најсавршенијим створењем Божијим.
[[Датотека:Baptistery.Arians06.jpg|250п|мини|[[Мозаик]] са [[аријанска крстионица|аријанске крстионице]] у [[Равена|Равени]].]]
Аријанство није билa мала секта, већ је прерасла у цркву која се издавала као једина истинита. Цар [[Констанције II]] (337-361), који је водио послове хришћанске цркве, је често стајао на страну Аријанаца. Под притиском цара, Атанасије је поново свргнут на саборима у Арлу [[353]]. и у Милану [[355]]. године. Почетком [[356]]. је у Александрију послат војсковођа Сиријан са налогом да ухапси Атанасија, али се он склонио у пустињу. Александријску катедру је заузео нови епископ Георгије, а за извесно време Александрија је постала аријански центар. У њој своју проповед започињу Аетије и Евномије.<ref>{{Cite web |url=http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/at_vel_flo.html |title=Атанасије Александријски |access-date=26. 10. 2009 |archive-url=https://www.webcitation.org/query?id=1256580154258728&url=www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/at_vel_flo.html |archive-date=26. 10. 2009 |dead-url=
Аријанство је постало прво хришћанско веровање преобраћених [[Германи|Германа]]. [[Епископ]] [[Вулфила]] био је аријанац и ревносно је ширио аријанско схватање хришћанства међу својом браћом по вери. Међу аријанцима било је толерантних хришћана попут Агиле, који је свом саговорнику Григорију из Тура, пошто је овај тврдио да је Аријева смрт доказ лажног учења, смирено одговорио: „''Не хули учење које није твоје. Ми са наше стране, иако не верујемо у оно у шта ви верујете, ипак не хулимо. Ми, наиме, не сматрамо злочином ако се верује овако или онако.''"<ref>[http://www.jewishencyclopedia.com/view.jsp?artid=1757&letter=A Arianism]</ref>
|