Сеизмограф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м datumi |
||
Ред 3:
хотелијерство |volume= |issue= |pages= |url=http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue38/03.pdf |doi= }}</ref>
Термини ''сеизмограф'' и ''сеизмометар'' често се користе као [[синоним]]и,<ref>{{Cite web |url=http://www.geologija.org/recnik/recnik.php?j=sr&fid=9 |title=Seizmometar |accessdate = 1. 9. 2013. |work= |publisher=''geologija.org'' | date = }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.vokabular.org/?search=seizmometar&lang=sr-lat |title=Seizmometar |accessdate = 1. 9. 2013. |work= |publisher=''Vokabular'' | date = }}</ref> мада термин ''сеизмограф'' више одговара старијим инструментима код којих је праћење и снимање покрета у литосфери било спојено, док се термин ''сеизмометар'' више користи за новије инструменте код којих су ове функције одвојене.
Класични сеизмограф се састоји од висећег металног тега, магнетних уређаја и игле којом се бележи линија њихања тега, док је код модерних сеизмометара овај механизам дигитализован.<ref name="Ђерчан, Ристановић, Миљковић"/>
Ред 9:
Први инструмент који се може сматрати претечом сеизмографа конструисан је у [[Кина|Кини]], а направио га је [[Чанг Хенг]], кинески [[астроном]], [[математичар]] и [[географија|географ]].<ref name="Ђерчан, Ристановић, Миљковић"/> Први модерни сеизмограф изградио је физичар [[Луиђи Палмијери]] 1855. године.
Савремени сеизмометри се могу поделити у три групе према опсегу [[фреквенција]] у оквиру кога могу да мере сеизмичке сигнале:<ref>{{Cite web |url=http://www.seismo.gov.rs/Seizmoloska_mreza_cyr.pdf |title=Мерни информациони системи у Републичком сеизмолошком заводу |last=Радовановић |first=Славица |accessdate = 1. 9. 2013. |work= |publisher= | date = јануар 2013}}</ref>
* SP-краткопериодични (0.5-50Hz);
| |||