Венера — разлика између измена

Венерина [[атмосфера небеског тела|атмосфера]] одликује се изразито великом густином, и изграђена је готово у целости од [[угљен-диоксид]]а и [[азот]]а чији је процентуални удео у грађи атмосфере знатно мањи (у односу на CO₂), док су остали елементи заступљени у траговима. Иако азот чини до 3,5% грађе атмосфере Венере, због њене дебљине и густине концентрација овог елемента је и до 4 пута већа у односу на ону на Земљи (иако азот у атмосфери Земље има удео од 78%).<ref name=Basilevsky2003>{{cite journal | last = Basilevsky,| first = Alexandr T.| author2 = Head, James W. | date = | year = 2003| month = | title = "The surface of Venus". | trans_title = | journal = Rep. Prog. Phys.| volume = 66 | series = 10 | issue = | doi = 10.1088/0034-4885/66/10/R04 | bibcode = 2003RPPh...66.1699B | pages = 1699–1734}}</ref><ref name=Institutdemecanique>{{cite web| url = https://www.space.com/18527-venus-atmosphere.html | title = Clouds and atmosphere of Venus| publisher = | accessdate = 23. 10. 2017.}}</ref> Од осталих елемената треба издвојити оне на бази [[водоник]]а, попут [[хлороводоник]]а (-{HCl}-) и [[флуороводоник]]а (-{HF}-), а присутне су и мање концентрације угљен-моноксида, водене паре и [[кисеоник|молекуларног кисеоника]].<ref name=Bertaux2007/><ref name=Svedhem2007>{{cite journal| last = Svedhem| first = Hakan| author2 = Titov, Dmitry V.| author3 = Taylor, Fredric V.| last4 = Witasse| first4 = Oliver| title = Venus as a more Earth-like planet| journal = Nature| year = 2007| volume = 450| doi = 10.1038/nature06432| bibcode=2007Natur.450..629S| pmid = 18046393| issue = 7170| pages = 629–632}}</ref> Концентрације водоника у атмосфери Венере су веома мале, а претпоставља се да је највећи део једноставно „отплутао“ у спољашњи свемир, док је остатак остао везан у [[сумпорна киселина|сумпорној киселини]] -{(H₂SO₄)}- и [[водоник-сулфид]]у -{(H₂S)}-.<ref name=Lovelock1979>{{Cite book| last = Lovelock| title = Gaia: A New Look at Life on Earth| first = James| isbn = 978-0-19-286218-1| publisher = Oxford University Press| year = 1979}}</ref> У прилог теорији о губитку великих количина молекуларног водоника иду и подаци о великим концентрацијама [[деутеријум|тешког водоника]] (деутеријума ²H){{напомена|[[Деутеријум]], познат и као тешки водоник, је стабилни [[изотоп]] водоника чије [[атомско језгро]] садржи по један протон и неутрон, док језгро обичног водоника има само један протон. Природна распрострањеност је 1/6.500 (на сваки атом деутеријума дође 6.500 атома водоника).}} у атмосфери Венере.<ref name=Svedhem2007/> Концентрације овог изотопа у венериној атмосфери су око 0,025, што је знатно већа вредност у односу на концентрације на Земљи са 1,6 -{×}- 10⁻⁴.<ref name=Bertaux2007/>