Bespolno razmnožavanje — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
м (ciscenje mrtvih referenci)
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене)
[[FileДатотека:Caduco.jpg|thumb|Aseksualna reprodukcija kod ''[[Marchantiophyta]]'', klijanje [[list]]a]]
 
'''Bespolno''', '''vegetativno ''' ili '''aseksualno razmnožavanje''' je proces u kojem organizmi stvaraju genetički slične ili identične sopstvene kopije, bez doprinosa genetičkog materijala nekog drugog organizma. Poznato je i pod nazivima bespolna reprodukcija.
 
[[Bakterija|Bakterije]] se bespolno dele putem binarne fisije; [[virus]]i preuzmu kontrolu nad ćelijom domaćina da bi proizveli više virusa; [[hidra]] i [[kvasac]] su u mogućnosti da se [[razmnožavanje|razmnožavaju]] [[pup]]ljenjem. Ovi organizmi često ne poseduju različite [[pol]]ove, a sposobni su za "cepanje" u dva ili više sopstvnih primeraka. Većina [[biljke|biljaka]] ima sposobnost za bespolnu reprodukciju, kao i mrav vrste ''Mycocepurus smithii''. Smatra se da se u potpunosti i redovno razmnožavaju aseksualnim putem.<ref>Dobzhansky T. (1970): Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York, ISBN 0-231-02837-7.</ref><ref>Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 0-674-36445-7 ; ISBN 0-674-36446-5.</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.</ref>
 
Najpoznatiji primeri bespolnog razmnožavanja se primenjuju u [[voćarstvo|voćarstvu]] ili [[hortikultura|hortikulturi]], gde se od pojedinih [[biljka|biljnih]] tkiva i oragana dobijaju celovite nove jedinke. Najčesći [[reprodukcija|reprodukcijski]] materijal su oreznice izdanaka, [[list]]ovi, pupovi, položenice, [[stolon]]i, [[podanak|podanci]], [[gomolj]]i, [[rizom]]i i druge pogodne vegetativne strukture.
Savremeni način vegeteativnog razmnožavanja u ovim i drugim oblastima je putem [[kultura tkiva|kulture tkiva]], kojom se jedna biljka može umnožiti u praktično beskonačno mnogo primeraka.
Neke vrste koje se reprodukuju bespolno, kao što su [[hidra]] i [[kvasac]] mogu da pređu na [[pol]]no razmnožavanje. Na primer, većina [[biljka|biljki]] je sposobna za vegetativno razmnožavanje – [[reprodukcija|reprodukciju]] bez [[seme]]na ili [[spora]], mada se može se reprodukovati i seksualno. Isto tako, [[bakterija|bakterije]] mogu razmenjivati [[genetička informacija|genetičke informacije]], tj. rekombinovati genetički materijal, putem povremenog [[konjugacija| konjugiranja]].<ref>Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 0-674-36445-7 ; ISBN 0-674-36446-5.</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.</ref>
 
Drugi načini aseksualna reprodukcije uključuju [[partenogeneza|partenogenezu]], [[Fragmentacija (reprodukcija) |fragmentaciju]] i formiranje [[spora]], koji uključuju samo [[mitoza|mitozu]]. Partenogeneza je rast i razvoj [[embrion]]a ili [[seme]]na bez [[oplodnja|oplodnje]] [[jaje]]ta [[spermatozoid]]om. Prirodno se javlja kod nekih [[vrsta]], uključujući i niže [[biljka|biljke]] (gde se naziva [[apomiksija]]), [[beskičmenjak]]a (npr. [[dafnija]] [[uš]]i, neke [[pčela|pčele]] i [[parazit]]ske [[os]]ice) i [[kičmenjak]]a (npr. neki [[reptil]]i<ref>Halliday T. R., Kraig A., Eds (1986): Reptiles & Amphibians. Torstar Books, ISBN 0-920269-81-8.</ref> [[riba|ribe]], uključujući i [[ajkula|ajkule]], a vrlo retko i [[ptica|ptice]]).{{чињеница | date = 099. 2018.}}<!--mrtva veza do tog datuma.-->
 
Ponekad se takođe koristi za opisivanje reprodukcije kod [[hermafrodit]]nih [[vrsta]], koje se mogu samostalno oploditi.
Neke vrste vrše prelaze između seksualne i aseksualne strategije u zavisnosti od okolnosti, što je sposobnost poznata kao '''[[heterogamija]]'''. Alternacije su uočene kod nekoliko vrsta [[Rotatorije|rotatorija]] (ciklična partenogeneza e.g. kod vrste [[Brachionus]]) i nekoliko tipova insekata, kao što su [[listne uši]] koje pod određenim uslovima proizvode jaja koja ne prolaze kroz [[Mejoza|mejozu]], te tako kloniraju sebe. Južnoafričke pčele [[Apis mellifera capensis|''Apis mellifera'' podvrsta. ''capensis'']] se mogu reprodukovati aseksualno putem procesa zvanog [[telitoki]]. Nekoliko vrsta vodozemaca, reptila, i ptica ima sličnu sposobnost (pogledajte na primer [[partenogeneza|partenogenezu]]). Slatkovodni ljuskar ''[[Daphnia]]'' se reprodukuje putem partenogeneze u proleće da bi brzo popunio jezera, zatim prelazi na [[seksualna reprodukcija|seksualnu reprodukciju]] sa povećanjem intenziteta kompeticije i predacije. Još jedan primer su već pomenute monogonontne [[rotatorije]] roda [[Brachionus]], koje se reprodukuju putem ciklične partenogeneze: pri niskim gustinama populacije ženke se reprodukuju aseksualno, dok se pri većim gustinama hemijski znaci akumuliraju i indukuju prelaz na seksualnu reprodukciju. Mnogi protisti i gljive alterniraju između seksualne i aseksualne reprodukcije.
 
Sluzava plesan ''[[Dictyostelium]]'' podleže binarnoj fiziji (mitozi) u obliku jednoćelijske amebe pod povoljnim okolnostima. Međutim, kad okolnosti nisu povoljne, ćelije formiraju agregate i slede jedan od dva različita razvojna puta, u zavisnosti od uslova. U društvenom putu, one formiraju višećelijskog puža koji zatim formira plodonosno telo sa aseksualno generisanim sporama. U seksualnom putu, dve ćelije se spajaju da formiraju gigantsku ćeliju koja se razvija u veliku cistu. Kad ta makrocista proklija, ona oslobađa stotine amebnih ćelija koje su produkt mejotičke rekombinacije između dve originalne ćelije.<ref name="MehrotraAneja1990">{{cite book| author1 = R. S. Mehrotra| author2 = K. R. Aneja| title = An Introduction to Mycology| url = https://books.google.com/books?id=UUorj_O2dcsC&pg=PA83| accessdate = 4. 8. 2010 |date year = 1990| publisher = New Age International| isbn = 978-81-224-0089-2| pages = 83 ff}}</ref>
 
Hife obične plesni (''[[Rhizopus]]'') imaju sposobnost da proizvedu mitotičke kao i mejotičke spore. Mnoge alge slično tome prelaze između seksualne i aseksualne reprodukcije.<ref name="ColeSheath1990">{{cite book| author1 = Kathleen M. Cole| author2 = Robert G. Sheath| title = Biology of the red algae| url = https://books.google.com/books?id=F7CWXuYZFq8C&pg=PA469| accessdate = 4. 8. 2010| year = 1990| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-34301-5| pages = 469–}}</ref> Brojne biljke koriste seksualni i aseksualni način formiranja novih biljki, neke vrste menjaju svoje primarne modove reprodukcije od seksualnih do aseksualnih sa promenom okolnosti životne sredine.<ref name="ReekieBazzaz2005">{{cite book| author1 = Edward G. Reekie| author2 = Fakhri A. Bazzaz | title = Reproductive allocation in plants| url = https://books.google.com/books?id=_KJdaiLKAogC&pg=PA99| accessdate = 4. 8. 2010| date = 28. 10. 2005| publisher = Academic Press| isbn = 978-0-12-088386-8| pages = 99–}}</ref>
 
== Vidi još ==
* [[Razmnožavanje]]
* [[Polno razmnožavanje]]
 
== Reference ==
* [https://web.archive.org/web/20050708073801/http://www.tiscali.co.uk/reference/encyclopaedia/hutchinson/m0030820.html Asexual reproduction]
* [http://www.tulane.edu/~wiser/protozoology/notes/intes.html Intestinal Protozoa]
 
 
[[Категорија:Бесполна репродукција]]
1.572.075

измена