Bespolno razmnožavanje — разлика између измена

[[Bakterija|Bakterije]] se bespolno dele putem binarne fisije; [[virus]]i preuzmu kontrolu nad ćelijom domaćina da bi proizveli više virusa; [[hidra]] i [[kvasac]] su u mogućnosti da se [[razmnožavanje|razmnožavaju]] [[pup]]ljenjem. Ovi organizmi često ne poseduju različite [[pol]]ove, a sposobni su za "cepanje" u dva ili više sopstvnih primeraka. Većina [[biljke|biljaka]] ima sposobnost za bespolnu reprodukciju, kao i mrav vrste ''Mycocepurus smithii''. Smatra se da se u potpunosti i redovno razmnožavaju aseksualnim putem.<ref>Dobzhansky T. (1970): Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York, ISBN 978-0-231-02837-70.</ref><ref>Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 978-0-674-36445-75 ; ISBN 978-0-674-36446-52.</ref><ref name=automatski generisano1>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 978-9958-10-686-86.</ref>

Neke vrste koje se reprodukuju bespolno, kao što su [[hidra]] i [[kvasac]] mogu da pređu na [[pol]]no razmnožavanje. Na primer, većina [[biljka|biljki]] je sposobna za vegetativno razmnožavanje – [[reprodukcija|reprodukciju]] bez [[seme]]na ili [[spora]], mada se može se reprodukovati i seksualno. Isto tako, [[bakterija|bakterije]] mogu razmenjivati [[genetička informacija|genetičke informacije]], tj. rekombinovati genetički materijal, putem povremenog [[konjugacija|konjugiranja]].<ref>Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 978-0-674-36445-75 ; ISBN 978-0-674-36446-52.</ref><ref name=automatski generisano1 />

Drugi načini aseksualna reprodukcije uključuju [[partenogeneza|partenogenezu]], [[Fragmentacija (reprodukcija)|fragmentaciju]] i formiranje [[spora]], koji uključuju samo [[mitoza|mitozu]]. Partenogeneza je rast i razvoj [[embrion]]a ili [[seme]]na bez [[oplodnja|oplodnje]] [[jaje]]ta [[spermatozoid]]om. Prirodno se javlja kod nekih [[vrsta]], uključujući i niže [[biljka|biljke]] (gde se naziva [[apomiksija]]), [[beskičmenjak]]a (npr. [[dafnija]] [[uš]]i, neke [[pčela|pčele]] i [[parazit]]ske [[os]]ice) i [[kičmenjak]]a (npr. neki [[reptil]]i<ref>Halliday T. R., Kraig A., Eds (1986): Reptiles & Amphibians. Torstar Books, ISBN 978-0-920269-81-87.</ref> [[riba|ribe]], uključujući i [[ajkula|ajkule]], a vrlo retko i [[ptica|ptice]]).{{чињеница | date = 9. 2018.}}<!--mrtva veza do tog datuma.-->

* Friedrich W. Stöcker, Gerhard Dietrich (Hrsg.): ''Brockhaus abc Biologie''. 7. Auflage. Brockhaus, Leipzig, 1986, ISBN 978-3-325-00071-19.