Сићевачка клисура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 436:
 
Поред тога што се у географском погледу Сићевачка клисура „одликује великом затвореношћу природних веза са околним областима“, кроз [[историја|историју]] она је била врло често и простор преко кога се протезала нека [[Граница (географија)|граница]] (етничког или административног карактера) великих држава и царстава, или је била „квази гранично подручје“ малих кратковечних државица, „које су у ствари представља синдром Балкана“.<ref name="Костић М."/>
[[Датотека:Tabula Peutingeriane Naissa et Romesiana.PNG|мини|center|800px|<center>[[Појтингерова табла]] ({{јез-лат|Tabula Peutingeriane}}){{напомена|Појтингерова табла, је једини преостали итинерариум (мапа), римских путева (Cursus publicus). У питању је копија, која се налази на папирном свитку, широком 0,34 и дугачком 6,75 метара.}}. На слици је део табле који показује Наисус (Naissus -Naisso), као и путеве који воде до Наисуса. ''(у чијем средишту је, [[плава боја|подвучено плаво]], Сићевачка клисура)'' са навођењем растојања од -{XXIV}- римских миља између [[Ниш]]а ''(-{Naissus}-)'' и [[Бела Паланка|Беле Паланке]] ''(-{Romesiana}-)'', најбоље илуструје њен стратешки положај на магистралном правцу [[исток]]—[[запад]].<ref>{{cite web| url = https://web.archive.org/web/20121027123134/http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cpksaobsrbije.htm| title = Зоран Симоновић: Путеви, каравански саобраћај и безбедност на путевима средњовековне Србије | publisher = Arhivnis.co.rs | date = | accessdate = 13. 10. 2011.}}</ref>]]
Три основне одлике које су у прошлости и садашњости биле одлучујуће за развој Сићевачке клисуре, њено место у окружењу и стање очуваности природних вредности су;<ref name="Костић М."/>
<center>
Ред 658:
* Милисављевић Тања, Слободан Гавриловић (2007) ''Прва села у Србији'', Београд, Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар.
* Петковић, К. В. (1930). ''Геолошки састав и тектонски склоп Суве Планине''. Посебно издање Српске краљ, академије. Београд
* {{cite book| author = Пешић Лука :| title = Општа геологија, Ендодинамика| location = | publisher = Београд| year = 1995| isbn = 978-86-80887-58-6| pages = }}
* Стојанчевић В. (1996) ''Југоисточна Србија у -{XIX}- веку (1804—1878)'', Ниш
* Симоновић Р. Ђорђе, (1976) ''Системи сеоских насеља у ужој Србији'', „Институт за архитектуру и урбанизам Србије — ИАУС“, Београд
* Стевановић, В., Васић, В. (1995): ''Преглед антропогених фактора који угрожавају биодиверзитет Југославије. — Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја''. — Биолошки факултет и -{Ecolibri}-, Београд.
* {{cite book| ref = harv| last = Симић| first = Драган| title = Птице Србије и подручја од међународног значаја.| location = | publisher = ЛОА-Лига за орнитолошку акцију Србије| year = 2008| isbn = 978-86-911303-0-5| pages = }}
* Ћирић, Ј. (1995). ''Енциклопедија Ниша — Природа, простор, становништво.'' Ниш:Градина.
* Ћирић Ј, (2006), ''Градиште, хроника села'', Монографија. Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш.