Bespolno razmnožavanje — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м (Робот: обликовање ISBN-а)
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
'''Bespolno''', '''vegetativno ''' ili '''aseksualno razmnožavanje''' je proces u kojem organizmi stvaraju genetički slične ili identične sopstvene kopije, bez doprinosa genetičkog materijala nekog drugog organizma. Poznato je i pod nazivima bespolna reprodukcija.
 
[[Bakterija|Bakterije]] se bespolno dele putem binarne fisije; [[virus]]i preuzmu kontrolu nad ćelijom domaćina da bi proizveli više virusa; [[hidra]] i [[kvasac]] su u mogućnosti da se [[razmnožavanje|razmnožavaju]] [[pup]]ljenjem. Ovi organizmi često ne poseduju različite [[pol]]ove, a sposobni su za "cepanje" u dva ili više sopstvnih primeraka. Većina [[biljke|biljaka]] ima sposobnost za bespolnu reprodukciju, kao i mrav vrste ''Mycocepurus smithii''. Smatra se da se u potpunosti i redovno razmnožavaju aseksualnim putem.<ref>Dobzhansky T. (1970): Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York, ISBN 978-0-231-02837-0.</ref><ref>Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 978-0-674-36445-5 ; ISBN 978-0-674-36446-2.</ref><ref name="automatski generisano1">Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 978-9958-10-686-6.</ref>
 
Najpoznatiji primeri bespolnog razmnožavanja se primenjuju u [[voćarstvo|voćarstvu]] ili [[hortikultura|hortikulturi]], gde se od pojedinih [[biljka|biljnih]] tkiva i oragana dobijaju celovite nove jedinke. Najčesći [[reprodukcija|reprodukcijski]] materijal su oreznice izdanaka, [[list]]ovi, pupovi, položenice, [[stolon]]i, [[podanak|podanci]], [[gomolj]]i, [[rizom]]i i druge pogodne vegetativne strukture.
Savremeni način vegeteativnog razmnožavanja u ovim i drugim oblastima je putem [[kultura tkiva|kulture tkiva]], kojom se jedna biljka može umnožiti u praktično beskonačno mnogo primeraka.
Neke vrste koje se reprodukuju bespolno, kao što su [[hidra]] i [[kvasac]] mogu da pređu na [[pol]]no razmnožavanje. Na primer, većina [[biljka|biljki]] je sposobna za vegetativno razmnožavanje – [[reprodukcija|reprodukciju]] bez [[seme]]na ili [[spora]], mada se može se reprodukovati i seksualno. Isto tako, [[bakterija|bakterije]] mogu razmenjivati [[genetička informacija|genetičke informacije]], tj. rekombinovati genetički materijal, putem povremenog [[konjugacija|konjugiranja]].<ref>Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) , ISBN 978-0-674-36445-5 ; ISBN 978-0-674-36446-2.</ref><ref name="automatski generisano1" />
 
Drugi načini aseksualna reprodukcije uključuju [[partenogeneza|partenogenezu]], [[Fragmentacija (reprodukcija)|fragmentaciju]] i formiranje [[spora]], koji uključuju samo [[mitoza|mitozu]]. Partenogeneza je rast i razvoj [[embrion]]a ili [[seme]]na bez [[oplodnja|oplodnje]] [[jaje]]ta [[spermatozoid]]om. Prirodno se javlja kod nekih [[vrsta]], uključujući i niže [[biljka|biljke]] (gde se naziva [[apomiksija]]), [[beskičmenjak]]a (npr. [[dafnija]] [[uš]]i, neke [[pčela|pčele]] i [[parazit]]ske [[os]]ice) i [[kičmenjak]]a (npr. neki [[reptil]]i<ref>Halliday T. R., Kraig A., Eds (1986): Reptiles & Amphibians. Torstar Books, ISBN 978-0-920269-81-7.</ref> [[riba|ribe]], uključujući i [[ajkula|ajkule]], a vrlo retko i [[ptica|ptice]]).{{чињеница | date = 9. 2018.}}<!--mrtva veza do tog datuma.-->
1.572.075

измена