Текија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi
Ред 7:
 
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у [[Скопље|Скопљу]], [[Тетово|Тетову]] ([[Харабати Бабина текија]]), [[Хаџи-Синанова текија|Хаџи-Синанова]] у [[Сарајево|Сарајеву]] и текија на врелу реке [[Буна (река)|Буне]] код [[Мостар]]а.
<ref>{{cite book| first = Текија| title = Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]| publisher = Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja)| isbnid = ISBN 978-86-80093-27-7 (broš.)}}</ref> Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима професора [[Алија Бејтић|Алије Бејтића]], [[1462]]. године подигао [[Гази Иса-бег]] у Сарајеву на данашњој [[Бентбаша|Бембаши]], и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]] из средине [[17. век]]а се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.{{sfn|Bejtić|1953|pp=252}} Исламска заједница у БиХ је 1952. године забранила рад свих текија у БиХ{{sfn|Bejtić|1953|pp=253}}, да би либерализацијом слободе вероисповети у Југославији крајем 80-их година прошлог века рад неких дервишких редова био обновљен или ново отпочен.{{sfn|Henig|2015|pp=137}}
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Текија