Еутаназија — разлика између измена

| date = 15. 1. 2016 | url = http://www.ctvnews.ca/canada/supreme-court-gives-parliament-4-month-extension-on-doctor-assisted-dying-law-1.2739275 | accessdate = 28. 2. 2016. }}</ref> [[Колумбија]], [[Белгија]] и [[Луксембург]]. Заговорници легализације еутаназије обично налазе оправдање за свој став у постојању терминалних болесника, стављају нагласак на ублажавање патње и очување телесног интегритета, самоопредељења, и личне аутономије.<ref>Euthanasia & Law in the Netherlands - Page 186, John Griffiths, Alex Bood, Heleen Weyers - 1998</ref> Противници еутаназије заступају став да се данас у ери савремене медицине болови могу елиминисати лековима и хирушким методама.

У [[Холандија|Холандији]] је 2002. године донет закон који је легализовао еутаназију укључујући и потпомогнуто самоубиство.<ref>{{cite journal | title = The New Regulation of Voluntary Euthanasia and Medically Assisted Suicide in the Netherlands | last = Janssen| first = André| journal = Int J Law Policy Family | year = 2002| volume = 16 | issue = 2 | pmid = 16848072 | doi = 10.1093/lawfam/16.2.260| pages = 260–269}}</ref> Овај закон кодификује двадесет година стару конвенцију о непоректању кривичног гоњења над лекрима који су извршили еутаназију у врло специфичним случајевима, под тачно одређеним околностима. Министарство здравља тврди да ова пракса дозвољава особама да достојанствено окончају свој живот након добијања свих типова палијативне неге.<ref>[http://www.minvws.nl/en/themes/euthanasia/default.asp discussion of euthanasia] on the [http://www.minvws.nl site] of the [[Ministry of Health, Welfare and Sport (Netherlands)|Dutch ministry of Health, Welfare and Sport]]</ref>

У [[Белгија|Белгији]] је парламент легализовао еутаназију 28.05.2002. године.<ref>[http://www.ejustice.just.fgov.be/cgi/article_body.pl?language=nl&pub_date = 22. 6. 2002&numac=2002009590&caller=summary Moniteur Belge - Belgisch Staatsblad{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Adams M, Nys H | title = Comparative reflections on the Belgian Euthanasia Act 2002 | journal = Med Law Rev | volume = 11 | issue = 3 | year = 2003| pmid = 16733879 | doi = 10.1093/medlaw/11.3.353| pages = 353–76}}</ref> Студија објављена 2010. године каже да они који се најчешчће одлучују за еутаназију су млађи мушкарци, оболели од рака. У скоро свим случајевима забелеежена је неподношљива физичка бол. Еутаназија за пацијенте који нису терминално болести је била ретка.<ref>{{cite journal | vauthors = Smets T, Bilsen J, Cohen J, Rurup ML, Deliens L | title = Legal euthanasia in Belgium: characteristics of all reported euthanasia cases | journal = Med Care | volume = 48 | issue = 2 | date = February 2010 | pmid = 19890220 | doi = 10.1097/MLR.0b013e3181bd4dde| pages = 187–92}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.newyorker.com/magazine/2015/06/22/the-death-treatment| title = The Death Treatment| last = Aviv| first = Rachel| date = 22. 6. 2015| publisher = [[The New Yorker]]| accessdate = 19. 6. 2015}}</ref> Око 1400 случајева годишње, од када је закон ступио на снагу, док је рекордних 1807 случаја забележено у 2013. години.<ref>{{cite web| url = http://www.theguardian.com/world/2014/sep/16/belgium-convict-granted-right-to-die| title = Belgian convicted killer with 'incurable' psychiatric condition granted right to die| work = The Guardian| author = AP| date = 16. 9. 2014| accessdate = 3. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.ibtimes.co.uk/belgian-serial-rapist-murderer-frank-van-den-bleeken-be-euthanised-january-1481742| title = Belgian serial rapist and murderer Frank Van Den Bleeken 'to be euthanised' in January| work = International Business Times| last = Porter| first = Tim| date = 3. 1. 2015| accessdate = 3. 1. 2015}}</ref>

Палијативна нега представља супротност еутаназији. Према [[Светска здравствена организација|Светској здравственој организацији]] палијативна нега је активна потпуна брига за болеснике чија болест више не реагује на поступак лечења. Сврха палијативног лечења је постизање најбољег квалитета живота терминално болесних и њихових близњих, и то помоћу контроле бола и контроле осталих симптома болесника те психолошке, социјалне и духовне помоћи. Смрт је саставни део живота, стога квалитет живота до самог достојанственог краја мора бити оптималан и не сме бити повезан са болом и патњом. Чланови породице терминално оболеле особе не смеју имати осећај да су они и њихов најближи напуштени, него да се циљ терапије мења од продужавања живота према квалитету живота. Палијативна нега је брига за болесника у терминалној фази леталне болести, а обухвата контролу и олакшавање физичких симптома, највише бола, одговарајућу његу и прехрану те психолошку и духовну помоћ болеснику и породици.<ref>{{cite web | title = Палијативна нега | url = http://studenti.rs/skripte/medicina-stomatologija/palijativna-nega-2|Палијативна нега}}</ref>