Европа (сателит) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м datumi |
||
Ред 28:
Такође се убраја у најглаткије, јер за разлику од [[Ганимед (сателит)|Ганимеда]] и [[Калисто (сателит)|Калиста]], оскудева у кратерима. Покривена је лавиринтима линија и трака, које подсећају на [[Марсови канали|Марсове канале]]. Дужина неких линија достиже и хиљаде километара а ширина 20–40 -{km}-. Сателит има ледену кору дебљине 75–100 -{km}-, а линије и траке, сугеришу на постојање различитих тензија испод коре. То се може лако схватити ако се сетимо близине Јупитера и плимских сила услед којих је унутрашњост Европе врела. Мада је средња [[температура]] на површини око – 150 °C, у дубљим слојевима ледене коре температура би могла бити знатно повољнија због топле унутрашњости. Ледена кора стално поравнава површину сателита, због чега је Европа најглаткије тело, на коме се „[[планина|планине]]” уздижу само 40 -{m}- изнад површине. Она личи на јако изгребану наранџасту [[кристал]]ну куглу. Многобројни примери присуства ударних [[кратер]]а, указују на, у астрономским размерама, готово тренутно зацељивање рана. До сада је нађено само три кратера пречника већих од 5 -{km}-.
Полупречник Европе износи 1.565 -{km}-, дакле нешто мањи од Месечевог радијуса. Европа поседује метално језгро које се вероватно састоји од [[гвожђе|гвожђа]] и [[никл]]а. На језгро належе стеновити слој, док на овај належе слој ледене или течне воде. Површински слој се доста разликује од осталих. Фотографије [[Галилео Орбитер|свемирске сонде ''Галилео'']] наговестиле су постојање воденог [[океан]]а испод слоја леда, чија дебљина износи 10–30 km.<ref>{{cite journal |title=Improved detection of tides at Europa with radiometric and optical tracking during flybys |journal=Planetary and Space Science | date = July 2015 |last=Park|first=Ryan S. |last2=Bills|first2=Bruce |last3=Buffington|first3=Brent B. |volume=112 |doi=10.1016/j.pss.2015.04.005 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0032063315001099 |accessdate = 24. 8. 2015 |bibcode = 2015P&SS..112...10P |pages=10–14}}</ref> Подповршински океан је дубине око 100 -{km}-, а запремина воде у океану износи око -{3 × 10<sup>18</sup> m<sup>3</sup>}- што је количина више него два пута већа од воде у свим воденим површинама на Земљи.
У септембру 2016. објављено је да су користећи телескоп Хабл научници приметили потенцијалне гејзоре који избацују воду на висину од скоро 200 км од површине Европе. Ови налази помоћи ће инжењерима при дизајнирању будућих свемирских сонди како би се Европа што детаљније истражила.<ref name="гејзириводе">{{cite web|last=Northon|first=Karen|title=NASA’s Hubble Spots Possible Water Plumes Erupting on Jupiter's Moon Europa|url=http://www.nasa.gov/press-release/nasa-s-hubble-spots-possible-water-plumes-erupting-on-jupiters-moon-europa|publisher=NASA|accessdate = 27. 9. 2016}}</ref>
| |||