Јован Владимир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi; козметичке измене
мНема описа измене
Ред 25:
}}
 
'''Јован Владимир'''{{efn|name=|Име на [[грчки језик|грчком]] је {{јез|el|Ἰωάννης ὁ Βλαδίμηρος}}, на [[бугарски језик|бугарском]] {{јез|bg|Йоан Владимир}} или {{јез|bg|Иван Владимир}} и на [[албански језик|албанском]] {{јез|al|Gjon Vladimiri}} или {{јез|al|Joan Vladimiri}}.}} ([[Дукља]], око [[990]] — [[Преспа]], [[22. мај]] [[1016]]) био је владар [[Дукља|Дукље]], најмоћније [[Срби|српске]] кнежевине тог доба,{{sfn|Fine|1991|pp=193, 202}} од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између [[Византијско царство|Византије]] и [[Самуилово царство|Самуиловог царства]]. Владимир је био познат као побожан, праведан и мирољубив владар. Признат је као [[светац]] и [[мученик]], а у Српској правосланвојправославној цркви се празнује [[22. мај]]а као '''Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски'''.{{efn|name=празник|Поједине [[Православна црква|Православне цркве]] користе [[јулијански календар]], а не [[грегоријански календар]] који користе [[западно хришћанство|западне цркве]]. Од 1900. године, разлика између јулијанског и грегоријског календара је 13 дана и та разлика ће остати све до 2100. године. Током тог раздобља, 22. мај у јулијанском календару — да Светог мученика Јована Владимира — одговара 4. јуну у грегоријском календару.}}
 
Био је у блиским односима са Византијом, што му није помогло да сачува своју земљу од цара [[Самуило (цар)|Самуила]], који је освојио Дукљу око 1010. године, а кнеза Владимира утамничио. Према [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису Попа Дукљанина]], Самуилова кћерка [[Теодора Косара]] је, завољевши заробљеног кнеза, молила оца да је уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански пријесто да влада као његов [[вазал]]. Владимир није учествовао у ратним походима свога таста. Рат је кулминирао 1014. године византијском побједом над Самуилом и недуго након тога његовом смрћу. По наређењу Самуиловог синовца [[Јован Владислав|Јована Владислава]], који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред цркве у [[Преспа|Преспи]], царске пријестонице, гдје је и сахрањен. Косара је пренијела његове мошти у [[Манастир Острос|манастир Пречиста Крајинска]], близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у [[Манастир Светог Јована Владимира|манастиру Светог Јована Владимира]] код [[Елбасан]]а, а од око 1995. године у православној саборној цркви у [[Тирана|Тирани]]. Свечеве мошти се сматрају хришћанским реликвијама и привлаче многе вјернике, нарочите на дан празновања, када се његове мошти односе у манастир код Елбасана, гдје се на тај дан окупи велики број вјерника.