Велики раскол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 31:
Године [[1052]]. патријарх [[Михаило Керуларије]] је одлучио да затвори латинске храмове у [[Константинопољ|Цариграду]] због тога што су употребљавали [[азима|бесквасни хлеб]] у [[Евхаристија|евхаристији]]. Године [[1053]], на позив византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина Мономаха]] (1042—1055), римски папа [[Папа Лав IX|Леон IX]] је одлучио да у Цариград упути трочлану делегацију коју су чинили: кардинал [[Хумберт од Силва Кандиде]], кардинал [[Папа Стефан IX|Фридрих Лоренски]] и [[Амалфи|амалфијски]] надбискуп Петар. Папски легати су у Цариград пристигли у пролеће 1054. године, захтевајући беспоговорну послушност, због чега је патријарх Михаило Керуларије одбио да их прими. Легати су потом затражили од цариградског патријарха и других грчких архијереја да признају римског папу за врховног поглавара Цркве и одобре извесна западна учења и обреде, али православни јерарси на то нису пристали. У тој ситуацији, папски легати су без додатних консултација са Римом одлучили да саставе посебну булу о изопштењу, односно екскомуникацији [[Цариградска патријаршија|цариградског]] патријарха [[Михаило Керуларије|Михаила Керуларија]] и [[Охридска архиепископија|охридског]] архиепископа Леона. Поменуту булу су [[16. јул]]а 1054. године положили на олтар храма [[Аја Софија|Свете Софије]].{{sfn|Острогорски|1969|p=319-320}} У самом тексту буле, легати су дословно оптужили патријарха Михаила да је из Симбола вере "избрисао" став о исхођењу [[Свети дух|Светог духа]] "и од Сина", што се односило на западни уметак [[Филиокве]].{{sfn|Siecienski|2009|p=114}} Ова оптужба је била потпуно неоснована, пошто уметак ''Filioque'' никада није био саставни део изворног Симбола вере.
Такво поступање римских легата је оставло мучан утисак у Цариграду, услед чега је патријарх Михаило одмах сазвао сабор, који је одржан већ 20. јула. На овом сабору је донета једногласна одлука да се поступци папских легата у потпуности одбаце и саборно осуде,{{sfn|Siecienski|2009|p=114-115}} а на саме легате је бачена [[анатема]]. Саборске одлуке су потом свечано обнародоване 24. јула у цариградском храму [[Аја Софија|Свете Софије]]. Убрзо потом, патријарх Михаило је добио подршку и од тадашег [[Антиохијска православна патријаршија|антиохијског]] патријарха Петра.{{sfn|Siecienski|2009|p=115-116}}
Правна ваљаност прве екскомуникације, коју су папски легати изрекли 16. јула, касније се показала као спорна, пошто самим легатима у то време није било познато да се римска катедра у међувремену нашла у стању упражњености. Наиме, папа Лав IX је умро још 19. априла, чиме су аутоматски престала да важе и сва овлашћења његових легата. Нови папа је коначно изабран тек у пролеће наредне 1055. године, што је значило да су папски легати током лета 1054. године у Цариграду деловали без ваљаних овлашћења. Упркос томе, Римска црква није поништила њихове одлуке, тако да су узајамне екскомуникације из 1054. године означиле прекид [[Литургија|литургијске]] заједнице између [[католицизам|католичког]] запада и [[православље|православног]] истока.
Нови византијски цар [[Михајло VI Стратиотик]] (1056-
== Дубљи узроци раскола ==
| |||