Велики раскол — разлика између измена

Непосредан повод за избијање раскола биле су расправе и спорови о разним обредним питањима, као што су питање о употреби бесквасног хлеба у богослужењу и питање о суботњем посту. Ове западне обичаје источни хришћани нису прихватали и називали су их „латинскима“ још од времена патријарха [[Фотије I|Фотија I]]. ЗападРимска црква је са своје стране замераозамерала цариградским патријарсма због употребе наслова „екуменски патријарх“, који је ушао у употребу након [[Четврти васељенски сабор|Халкидонског сабора]] 451. године. Поменути наслов је означавао посебан положај царигадскогцариградског патријарха, чије се седиште налазило у царској престоници, али Римска црква није желела да се помири са растућим утицајем Цариградске патријашије, што је довело до постепеног погоршавања у односима између Рима и Цариграда.

Године [[1052]]. патријарх [[Михаило Керуларије]] је одлучио да затвори латинске храмове у [[КонстантинопољЦариград|Цариграду]], првенствено због тога што сује у њима употребљавалиупотребљаван [[азима|бесквасни хлеб]] у [[Евхаристија|евхаристији]]. Године [[1053]], на позив византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина Мономаха]] (1042—1055), римски папа [[Папа Лав IX|Леон IX]] је одлучио да у Цариград упути трочлану делегацију коју су чинили: кардинал [[Хумберт од Силва Кандиде]], кардинал [[Папа Стефан IX|Фридрих Лоренски]] и [[Амалфи|амалфијски]] надбискуп Петар. Папски легати су у Цариград пристигли у пролеће 1054. године, захтевајући беспоговорну послушност, због чега је патријарх Михаило Керуларије одбио да их прими. Легати су потом затражили од цариградског патријарха и других грчких архијереја да признају римског папу за врховног поглавара Цркве и одобре извесна западна учења и обреде, али православни јерарси на то нису пристали. У тој ситуацији, папски легати су без додатних консултација са Римом одлучили да саставе посебну булу о изопштењу, односно екскомуникацији [[Цариградска патријаршија|цариградског]] патријарха [[Михаило Керуларије|Михаила Керуларија]] и [[Охридска архиепископија|охридског]] архиепископа Леона. Поменуту булу су [[16. јул]]а 1054. године положили на олтар храма [[Аја Софија|Свете Софије]].{{sfn|Острогорски|1969|p=319-320}} У самом тексту буле, легати су дословно оптужили патријарха Михаила да је из Симбола вере "избрисао" став о исхођењу [[Свети дух|Светог духа]] "и од Сина", што се односило на западни уметак [[Филиокве]].{{sfn|Siecienski|2009|p=114}} Ова оптужба је била потпуно неоснована, пошто уметак ''Filioque'' никада није био саставни део изворног Симбола вере.

Такво поступање римских легата је оставло мучан утисак у Цариграду, услед чега је патријарх Михаило одмах сазвао сабор, који је одржан већ 20. јула. На овом сабору је донета једногласна одлука да се поступци папских легата у потпуности одбаце и саборно осуде,{{sfn|Siecienski|2009|p=114-115}} а на саме легате је бачена [[анатема]]. Саборске одлуке су потом свечано обнародоване 24. јула у цариградском храму [[Аја Софија|Свете Софије]]. Убрзо потом, патријарх Михаило је добио подршку и од тадашегтадашњег [[Антиохијска православна патријаршија|антиохијског]] патријарха Петра.{{sfn|Siecienski|2009|p=115-116}}