Гинисова књига рекорда — разлика између измена

Хју Бивер ({{јез-ен|Hugh Beaver}}) је, 10. новембра 1951, године, ловио у Вестон Харборун уз реку Слејни, на југоистоку Ирске. Након тога, био је укључен у расправу која птица је бржа — златни жалар или [[јаребица]] од свих европских птица које се лове. Исте вечери доласком у Цестлбриџ Хаус схвата да уз помоћ доступних референтних књига није могуће доказати да ли златни жалар јесте или није најбржа од свих европских птица које се лове. Схватио је да се и о многим другим сличним питањима сваке вечери расправља у 81.400 крчми широм Велике Британије и Ирске, а да нема ниједне књиге која би спорове у вези са рекордима разрешила. То га је довело до закључка да би се оваква књига могла показати изузетно популарном. Његова идеја постаје реалност 12. септембра 1951. године када је упослио близанце Нориса и Роса Мекрајтера, да виде може ли томе помоћи њихова Лондонска агенција за утврђивање чињеница. Отворена је канцеларија која је започела рад на првом издању, од 198 страна, чији су први примерак штампари повезали 27. августа 1955. године. Пре божића исте те године Гинисова Књига рекорда нашла се на првом месту листе бестселера, да би на њему све досад остала, осим 1957. године и 1959. године, када нису штампана нова издања.

 

 

== Срби у књизи ==

[[Милован Милутиновић]] из Ужица познатији као "Ужички Супермен" је успео да оде пешака од Ужица до Лондона и пред Гинисовом комисијом на стадиону "Линфорд Кристи" оствари животни сан. Милован је успео да постане Гинисов рекордер тако што је успео да трчи са теретом од 45 килограма на 100 метара за само 25,19 секунди. Милутину је требало 62 дана да стигне до Лондона, смршао је 12 килограма, сусрео се са многим потешкоћама на путу, без знања Енглеског језика или било ког другог страног језика.<ref>[http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/335438/Pogledajte-Uzicki-Supermen-se-vratio-kuci-sa-Ginisom Погледајте: Ужички Супермен се вратио кући са Гинисом(„Блиц“, 29. јул 2012)]</ref>

 

 

[[Миодраг Стојановић|Миодраг Гидра Стојановић]] је био боксер, кик-боксер и борац мешовитих борилачких вештина. Тренирао је у боксерском клубу Црвена звезда, чији је био директор. Године 1986. уписао се у Гинисову књигу рекорда урадивши за 24 сата 29.449 трбушњака. Потом је 1993. године отишао у Лос Анђелес где је био сценариста и глумац у филму "Рођен као ратник“. По повратку у Југославију Гидра се посветио ултимат фајту. Убијен је 18. фебруара 2001. године испред [[ТК Партизан|Тениског клуба Партизан]] у [[Београд]]у.<ref>[http://www.kurir-info.rs/nerasvetljeni-zlocini-gidra-izresetan-ispred-tk-partizan-clanak-730283 Нерасветљен злочини: Гидра изрешетан испред ТК Партизана(„Курир“, 7. април 2013)]</ref>

[[Десимир Деско Стојковић]] мајстор нунчака, поставио је Гинисов рекорд 2013 године, тако што је нунчакама у мету на џаку погодио тачно 234 пута за минут. Када је имао нешто више од десет година Десимира је фасцинирао Брус Ли који му је, као и већини дечака тог времена, постао идол и велика инспирација. Зато је још као мали почео да тренира борилачке вештине, али је врло брзо схватио да су нунчаке вештина његовог живота.<ref>[http://www.24sata.rs/srpski-nindza-pravi-takva-cuda-sa-nuncakama-da-bi-mu-cestitao-i-brus-li-video/3895(„24сата“, 06. фебруар 2015)]</ref>

 

 

== Референце ==