Велика Србија — разлика између измена

Током југословенске кризе, припадници српске интелектуалне и политичке елите су покушали да дефинишу српске националне циљеве (нпр. да сви Срби треба да живе у једној држави) у оквиру дискурса социјалистичке Југославије.<ref>{{cite journal| last = Гузина| first = Дејан| title = Socialist Serbia's Narratives: From Yugoslavia to a Greater Serbia| journal = International Journal of Politics, Culture, and Society| url = http://www.jstor.org/stable/{{JSTOR|20020199}}| accessdate = 12. 7. 2016| pages = 91—111}}</ref> Према оптужбама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, Милошевић је покушао да насиљем оствари идеју „сви Срби у једној држави”, при чему није помињао историјски концепт „Велике Србије”, али је сарађивао са националистима попут Шешеља који су га заговарали.<ref>{{cite web| title = Predmet Milosevic (IT-02-54) - Druga izmijenjena optuznica| url = http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm| work = Међународни кривични суд за бившу Југославију| accessdate = 12. 7. 2016}}</ref> [[1991]]. године, након проглашења независности Словеније и Хрватске, [[Слободан Милошевић]] и тада владајућа [[Социјалистичка партија Србије]] су заузели став да се Хрватска може отцепити, али не може на то приморати [[Срби у Хрватској|Србе у Хрватској]] који желе да наставе да живе у Југославији. Један од твораца Меморандума САНУ и челник владајуће Социјалистичке партије Србије, средином 1991. године је поручио: