Мариндол — разлика између измена

1.575 бајтова додато ,  пре 3 године
м
 
== Историја ==
Село Мариндо је почетком 20. века било најзападније српско насеље, у Крањској. Територија места дотицала је леву обалу Купе, где се највише приближила стара саобраћајница "Луизинска цеста". Мариндол су у ужем смислу 1912. године чинили: [[Шобатовци]] или [[Шобатово село]] (са 169 душа), затим [[Милић село]] (са 113 душа) и [[Пауновић село]] (са 48 душа). Тада је забележено укупно 330 становника. Парохији су припадале и неке породице са стране, као две куће Чавића на брду Хлапнику и две куће Барјаковића у засеоку Вукобратима.<ref>"Просветни гласнк", Београд 1. јануар 1912. године</ref>
Село Мариндо је почетком 20. века било најзападније српско насеље, у Крањској. Ту је 1903. године било 480 православних душа, а заједно са суседним српским место [[Бојанци]] чини парохију III разреда. Та православна парохија се налази у "иноверном окружењу". У месту је тада српска православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Грађена је 1858. године средствима државе и приложника. Због лоше градње али и потреса храм је брзо пропао; испуцали зидови, срушен звоник, а звона већ деценију постављена на стубовима. Због трошног стања инжињери су препоручили крајем 1902. године да се храм сруши. За градњу нове цркве потребно је било најмање 20.000 к а иконостас и звона могу још послужити. Како је та црквена општина имала мали почетни капитал од 3.661 к, била је принуђена да тражи помоћ од српства. Али било им је дозвољена акција само годину дана и то по Хрватској и Славонији. Упутили су јавни проглас априла 1903. године: председник црквене општине администратор, поп Гедеон Мамула, перовођа учитељ Ђоко Станојевић и тутори Никола Јаковац и Јован Буњевац.<ref>"Српски сион", Карловци 1903. године</ref>
 
Мариндол је био српско етничко и православно "острво" у окружењу католичком. Село је било дуго препуштено само себи па се половина становника иселила у Америку.
 
Село Мариндо је почетком 20. века било најзападније српско насеље, у Крањској. Ту је 1903. године било 480 православних душа, а заједно са суседним српским место [[Бојанци]], чини парохију III разреда. Та православна парохија се налази у "иноверном окружењу". У местуделу места званом "Милић село" је тада српска православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу, са парохијским домом. ГрађенаПарохију су 1912. године опслуживали калуђери из манастира Гомирје. Црква је грађена 1858. године средствима државе и приложника. Због лоше градње али и потреса, храм је брзо пропао; испуцали зидови, срушен звоник, а звона већ деценију постављена на стубовима. Због трошног стања инжињери су препоручили крајем 1902. године да се храм сруши. За градњу нове цркве потребно је било најмање 20.000 к, а иконостас и звона могу још послужити. Како је та црквена општина имала мали почетни капитал од 3.661 к, била је принуђена да тражи помоћ од српства. Али било им је дозвољена акција само годину дана и то по Хрватској и Славонији. Упутили су јавни проглас априла 1903. године: председник црквене општине администратор, поп Гедеон Мамула, перовођа учитељ Ђоко Станојевић и тутори Никола Јаковац и Јован Буњевац.<ref>"Српски сион", Карловци 1903. године</ref>
 
У дели места званом "Шобатово село" радила је државна основна школа са српским наставним језиком.
 
== Становништво ==
27.345

измена