Манастир Марча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 31:
[[Датотека:Marča Monastery.jpg|мини|лево|400п|Цртеж А. Маргетинац ''„Крижоки и Ђуроки“'', рукописна књига из 1895. према цртежу из 1777. Црква дужине 26,6м и 7,6м широка. Ћелијско здање окружавало је цркву са три стране. Све је било ограђено зидом са обрамбеним кулама. На северној страни, поред порте стајала је мала Црква Св. Николе.<ref>[http://www.mitropolija-zagrebacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=39%3A2009-12-23-09-25-24&catid=2&Itemid=5&lang=sr-cir СПЦ — Митрополија Загребачко-Љубљанска: Православни манастири у Хрватској и Славонији, протојереј-ставрофор Душан Кашић, Манастир Марча], Приступљено 18. 2. 2013.</ref>]]
Пошто молба није била испуњена долази до буне на Дестињаку код [[Крижевци (Хрватска)|Крижеваца]]. Након буне царска комисија која је требало да испита узроке побуне 1737. предаје манастир Марчу српском епископу [[Симеон Филиповић|Симеону Филиповићу]].
Царском заповешћу 3. децембра [[1738]]. Марча је поново одузета од православних и предана унијатима. Као последица ове одлуке 28. јуна [[1739]]. године манастир Марча је запаљен, при чему је изгорела црква и све монашке келије. Паљевина је била дело харамбаше Томашевића.<ref>Милан Радека: "Горња Крајина III Карловачко владичанство", Загреб 1975. године</ref> Пре паљења изнете су из манастира, народне привилегије, архива и богослужбене ствари и књиге и пренете у Северин, а богослужбене ствари и књиге у [[Манастир Лепавина|манастир Лепавину]].
За време игумана Методија [[1740]]. године почиње обнова манастира. Његови наследници игуман Григорије и игуман Ђорђе Петровић завршавају обнову до [[1747]]. године.
На пожупском сабору [[1741]]. на захтев хрватског племства донесен је 46. законски чланак, којим се епископу Симеону одузима Марча и он се окован шаље у [[Копривница|Копривницу]] у тамницу где је и умро 16. марта [[1743]]. године.
| |||