Манастир Марча — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
У другој половини [[16. век]]а, дабробосански митрополит Гаврило Аврамовић је пребегао на ово подручје, бежећи од [[Османско царство|турског]] зулума, са седамдесет калуђера из [[Манастир Рмањ|манастира Рмња]]. Они су овде основали манастир око 1609. године, који је касније био седиште новоосноване [[Марчанска епархија|марчанске епархије]] .
 
[[Римокатоличка црква]] чинила је притиске на православни народ и свештенство да пређу у [[католицизам]]. Епископ Вретанијски Симеон [[1611611]].<ref>"Историја српског народа", Београд 1993. године</ref> године, је присилно морао отићи у [[Рим]] да призна [[Папа|папу]], који му је 15. новембра исте године издао именовање за епископа српског народа у [[Угарска|Угарској]], [[Славонија|Славонији]] и [[Хрватска|Хрватској]]. Сва имања око манастира Марче која су припадала цркви Свих Светих доделио је тада Папа манастиру Марчи.
 
Све што је Симеон Вретанијски као архимандрит и Епископ саградио у Марчи било је од дрвета. Он у својој молби Папи вели да је почео градити [[Црква (грађевина)|цркву]] и мали манастир. Народ је помагао. Око Марче се крче шуме и саде виногради, обрађују се њиве и ливаде, граде се воденице, копају рибњаци а у Маринковцима се постепено уредила манастирска економија. Створен је веома леп посед. Ту је било 170 јутара шуме, 7 јутара оранице, 100 јутара ливада и 150 јутара винограда, а на мајуру у Маринковцима било је 70 јутара шуме и 16 јутара ливаде.