Риста Вукановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Родио се [[3. април]]а 1873. године у [[Бусовина|Бусовини]] у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Основну школу је учио у [[Дробета-Турну Северин|Турн Северину]]<ref>"Српско коло", Београд 1942. године</ref> у [[Румунија|Румунији]] а гимназију у [[Београд]]у. [[1890]]. године је као државни стипендиста уписао сликарску академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]] а после једне године је прешао у [[Минхен]] где је наставио студије прво код [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]], а затим на тамошњој уметничкој академији код [[Шандор Вагнер|Вагнера]]. Завршивши студије [[1898]]. године долази у Београд, где је постављен за наставника вештина у Првој гимназији.
После смрти [[Кирил Кутлик|Кирила Кутлика]] преузео је инвентар његове уметничке школе, организовао у њој наставу на модерној основи и уз исту субвенцију коју је имала Кутликова школа, започео са својом женом [[Бета Вукановић|Бетом Вукановић]] школски рад ([[17. април]]а [[1900]]). Године 1902. Риста и Бета Вукановић сазидали су кућу која је имала двоструку намену. Била је њихова [[Кућа Бете и Ристе Вукановића|породична кућа]] и седиште сликарске школе. Била је то прва и једина кућа зидана за потребе сликарске школе.<ref name="Pavlović-Lončarski-51">{{cite journal| last1 = Pavlović-Lončarski| first1 = Vera| title = Kuća Riste i Bete Vukanović| journal = Nasleđe| year = 2007| page = 51| url = http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2007/1450-605X0708051P.pdf| accessdate = 8. 2. 2018| page = 51-60}}{{COBISS|ID=176279052}}</ref> Из те школе развила се касније [[Краљевска уметничка школа у Београду]], а касније и [[Факултет примњених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултет
Дана [[20. септембар|20. септембра]] [[1898]]. године у сали Народне скупштине излагали су своје радове чак троје наших младих уметника и то тек пристиглих са школовања у [[Минхен]]у, [[Бета Вукановић]], Ристo Вукановић и вајар [[Simeon Roksandić|Симеон Роксандић]]. Такву изложбу пре тога Београђани готово да нису имали прилике да виде. [[1899]]. године је са супругом сликарком Бетом Вукановић отворио приватну уметничку школу, после смрти оснивача прве сликарске школе у Београду [[Кирил Кутлик|Цирил Кутљика]] и ова је школа претворена у државну, односно државом субвенционирани завод, [[Краљевска уметничка школа у Београду|Краљевску уметничку школу у Београду]]. Био је један од оснивача [[Лада (уметничко удружење)|Ладе]]. Излагао је на свим тадашњим југословенским изложбама, а [[1914]]. године је учествовао на изложби у париском Салону. Позната су његова сликарска дела: "Дахије" и "Молитва". Највише је радио [[портрет]]е и слике са историјском тематиком и био је један од најзначајнијих представника минхенске [[Импресионизам|импресионистичке]] школе.
Ристo Вукановић умро је у санаторијуму [[1918]]. године, и сахрањен је на [[Војничко гробље у Тијеу|војничком гробљу у Тијеу]] у [[Париз]]у где је сахрањено близу 750 српских ратника, рањених на разним бојиштима у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а потом пребачених на лечење у [[Француска|Француску]], где су преминули == Главна дела ==
| |||