Риста Вукановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Родио се [[3. април]]а 1873. године у [[Бусовина|Бусовини]] у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Основну школу је учио у [[Дробета-Турну Северин|Турн Северину]]<ref>"Српско коло", Београд 1942. године</ref> у [[Румунија|Румунији]] а гимназију у [[Београд]]у. [[1890]]. године је као државни стипендиста уписао сликарску академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]] а после једне године је прешао у [[Минхен]] где је наставио студије прво код [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]], а затим на тамошњој уметничкој академији код [[Шандор Вагнер|Вагнера]]. Током четворогодишњег студирања и дружења код Ажбеа, венчали су се уметници 1898. године Ристо и Бабета Бахмајер,<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1940.</ref> Немица позната као [[Бета Вукановић|Бета]]. Ристо исте [[1898]]. године долази са својом Бетом у Београд, где је постављен за наставника вештина у Првој гимназији.
После смрти [[Кирил Кутлик|Кирила Кутлика]] преузео је Ристо инвентар његове уметничке школе, организовао у њој наставу на модерној основи и уз исту субвенцију коју је имала Кутликова школа, започео са својом женом [[Бета Вукановић|Бетом Вукановић]] школски рад ([[17. април]]а [[1900]]). Године 1902.
Дана [[20. септембар|20. септембра]] [[1898]]. године у сали Народне скупштине излагали су своје радове чак троје наших младих уметника и то тек пристиглих са школовања у [[Минхен]]у, [[Бета Вукановић]], Ристo Вукановић и вајар [[Simeon Roksandić|Симеон Роксандић]]. Такву изложбу пре тога Београђани готово да нису имали прилике да виде. [[1899]]. године је са супругом сликарком Бетом Вукановић отворио приватну уметничку школу, после смрти оснивача прве сликарске школе у Београду [[Кирил Кутлик|Цирил Кутљика]] и ова је школа претворена у државну, односно државом субвенционирани завод, [[Краљевска уметничка школа у Београду|Краљевску уметничку школу у Београду]]. Био је један од оснивача [[Лада (уметничко удружење)|Ладе]]. Излагао је на свим тадашњим југословенским изложбама, а [[1914]]. године је учествовао на изложби у париском Салону. Позната су његова сликарска дела: "Дахије" и "Молитва". Највише је радио [[портрет]]е и слике са историјском тематиком и био је један од најзначајнијих представника минхенске [[Импресионизам|импресионистичке]] школе.
| |||