Жилина — разлика између измена

:''Грб Жилине'' чини [[Златна боја|златни]] двоструки крст са кореном на [[Маслинастозелена боја|маслинастозеленом]] раноготичком [[Штит у хералдици|штиту]], поред кога се налазе две златне [[Шестокрака звезда|шестокраке звезде]]. Први пут се појављује на једном рачуну издатом [[8. март]]а [[1379]]. године, што га чини најстаријим грбом у Словачкој и једним од најстаријих грбова у [[Европа|Европи]],<ref>{{cite web| url = http://cblis.uniza.sk/?go=venue| title = Conference CBLIS - University of Zilina: ''Zilina''| accessdate = 10. 6. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20130331104530/http://cblis.uniza.sk/?go=venue| archive-date = 31. 03. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref> који се и данас користе. [[Двоструки крст]] је [[Византијско царство|византијског порекла]] и одраз је традиције [[Моравскопанонска мисија|Моравско-панонске мисије]] [[Ћирило Солунски|Ћирила]] и [[Методије Солунски|Методија]] који су [[Покрштавање Словена|донели хришћанство]] [[Словаци]]ма.

Жилина се налази у [[Умерени климатски појас|умереном климатском појасу]] и има [[Континентална клима|континенталну климу]], са јасно израженим [[годишње доба|годишњим добима]]. Просечна летња [[температура]], у јулу, износи 17,3&nbsp;°C, док је просечна зимска, у јануару, −3,1&nbsp;°C<ref name="ТБ">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Základné údaje''| accessdate = 13. 6. 2009. | language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509071653/http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/| archive-date = 09. 05. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref>. Падавина, просечно, има између 760 и 780 -{mm}-, а највише их је у јулу (у просеку 104 -{mm}-)<ref name="ТБ" />, док се [[снијег|снежни покривач]] у граду задржава између 66 и 75 дана годишње<ref name="ТБ" />.

Просечна плата у Жилинском крају 2008. године износила је 19 460 словачких круна односно 645.95 евра, што је мање у односу на просечну плату у држави (21 782 -{Sk}- тј. 723.03 €). [[Стопа незапослености]] је износила 7,7% (сам округ Жилина је средином године имао стопу од 6,44%.{{чињеница| date = 07. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->), што је ниже од државног нивоа од на коме је била 9,6%, али треба имати у виду да је стопа данас највероватније доста виша, услед [[Светска економска криза|светске економске кризе]] и кризе у аутомобилској индустрији, што је довело до повећања стопе незапослености у Словачкој на 12,07%, средином августа 2009. године<ref>{{cite news| title = -{Unemployment Breaks the 12-percent Threshold}-| url = http://www.slovakradio.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=20037&lang=2| work = -{Radio Slovakia International}-| date = 19. 8. 2009, 15:08:51| language = енглеском| accessdate = 16. 8. 2009}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

:''Крајска библиотека'' (''-{Krajská knižnica}-'') је централна библиотека за округе Жилина и Битча, као и за цео [[Жилински крај]]. Основана [[15. октобар|15. 10.]] [[1924]]. године<ref name="Библиотека">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Krajská knižnica v Žiline''| accessdate = 29. 7. 2009. | language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509052737/http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/| archive-date = 09. 05. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref>, да би након [[Други светски рат|Другог светског рата]] кратко престала са радом. Поново је отворена [[1954]]. године, а [[1995]]. године се преселила у сопствену зграду у којој се данас налази. Спада међу прве библиотеке у Словачкој које су почеле да стварају фондове [[аудио књига]] за потребе [[Слепи и слабовиди|слепих и слабовидих]]<ref name="Библиотека" />, а [[2006]]. године је проглашена за библиотеку са највише издатих књига у Словачкој<ref name="Библиотека" />. У оквиру ње, функционишу одељења [[Британски савет|Британског савета]], [[Француска алијанса|Француске алијансе]] и [[Гете институт]]а<ref name="Библиотека" />.

У долини Рајчанке, 15 km јужно од града, налази се бањско лечилиште и градић са 2 936 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517933| Име = Рајецке Теплице|}}</ref> [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]. Његови извори термалне воде температуре 38°-{[[Степен целзијуса|C]]}- се користе у медицинске сврхе од [[1378]]. године<ref name="ТБ-Рјц">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Rajec''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509080231/http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/| archive-date = 09. 05. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref> У градићу се налази парк са вештачким језером и [[фонтана]]ма, као и базен са термалном водом. Непосредно поред Рајецких Теплица, код села Кунерад 17.5 km од Жилине, налази се истоимени [[дворац]] са [[Куле|кулама]], луковима, терасама и степеништима. Подигао га је у периоду од [[1914]]. до [[1916]]. године [[гроф]] Балестрем<ref name="ТБ-Рјц" /> у [[сецесија|стилу сецесије]]. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]] [[1944]]. године, [[трећи рајх|немачки нацисти]] су га спалили, али је након рата обновљен. Узводно од Рајецких Теплица смештен је [[Рајец (Словачка)|Рајец]], градић са 6 076 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец|}}</ref>, који се у изворима јавља још [[1193]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец|}}</ref> у повељи [[списак угарских владара|мађарског краља]] [[Бела III|Беле III]] (1173—1196) као ''-{Raich}-''. У њему је некада постојало утврђење, које је уништено у [[17. век]]у<ref>{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=149| title = Slovak castles: ''Rajec''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20140825020749/http://www.castles.sk/index.php?castle=149| archive-date = 25. 08. 2014| dead-url = yes| df = }}</ref> Данас у њему пажњу привлачи главни градски трг са старом већницом и црквом [[Свети Владислав|светог Владислава]]<ref name="ТБ-Рјц" />. Поред тога, од [[1993]]. године се у градској већници, која је некада била пивара, налази месни музеј у коме су смештене две збирке, [[Етнографија|етнографска]] и [[Биологија|биолошка]].

На удаљености од 19.4 km од Жилине, низводно на реци Ваху, налази се градић [[Битча]] са 11 600 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430501| НУТС = 517461| Име = Битча|}}</ref> Први пут се у изворима помиње [[1234]]. године, а у другој половини [[14. век]]а је добио свој [[Градски статут|статут]]. На месту на коме се раније највероватније налазило старије утврђење, са [[темељ]]има у [[Вода|води]]<ref name="ТБ-Бтч">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Bytča''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509071735/http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/| archive-date = 09. 05. 2013| dead-url = yes| df = }}</ref>, Франтишек Турзо је од [[1571]]. до [[1574]]. године подигао [[Битчански замак]] у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу<ref name="ТБ-Бтч" />. Његов син, [[Палатин (титула)|палатин]] Јурај, је [[1601]]. године у његовом склопу подигао ''Свадбену палату''<ref name="ТБ-Бтч" />. Данас се у њему налази Државни архив који чува преко 600 разних фондова и збирки докумената<ref name="ТБ-Бтч" />, од [[1263]]. године, до данашњих дана<ref name="ТБ-Бтч" />, укључујући и повељу ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-''.

Узводно од града над Вахом се уздижу тврђаве [[Стари замак на Ваху|Варин]] и [[Стречнијански замак|Стречно]], које су контролисале пролаз кроз Стречниански теснац. Прво је, у првој половини [[13. век]]а, подигнут Варин (први пут се помиње у изворима [[1235]]. године као ''-{castrum Warna}-''<ref name="Врн">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=178| title = Slovak castles: ''Starý hrad''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20111210163501/http://www.castles.sk/index.php?castle=178| archive-date = 10. 12. 2011| dead-url = yes| df = }}</ref>), да би крајем [[13. век|13.]] или почетком [[14. век]]а у његовој близини био у [[Готика|готичком стилу]] подигнут Стречно, који се први пут јавља у изворима [[1316]]. године као ''-{castrum de Strechun}-''<ref name="Стрч">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=183| title = Slovak castles: ''Strečno''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120312011606/http://www.castles.sk/index.php?castle=183| archive-date = 12. 03. 2012| dead-url = yes| df = }}</ref>. Варин је током година постао познат као ''Стари Град'', а напуштен је у [[16. век]]у и данас је већим делом у рушевинама<ref name="Врн" />. Стречно су [[1698]]. године спалиле снаге цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]]<ref name="Стрч" />, након чега је напуштен, али је данас делимично конзервиран и рестауриран, тако да функционише у склопу Повашког музеја из Жилине.

Недалеко од Хричовске бране, 14 km западно од града, се налазе рушевине [[Хричовски Град|Хричовског Града]], који се у изворима први пут помиње [[1208]]. године, као власништво [[њитра|нитранског]] [[бискуп]]а<ref name="ТБ-Бтч" />. Подигнут је у готичком стилу, а током векова је мењао господаре (међу којима је био [[Матија Чак]]), све до [[17. век]]а, када је напуштен<ref name="ТБ-Бтч" />. Између Ваха и Рајчанке се уздиже планина Суловски врхи, на којој се налазе рушевине тврђава [[Сулов (тврђава)|Сулов]] и [[Лиетава (тврђава)|Лиетава]]. Међу Суловским стенама налази Сулов, подигнут у првој половини [[15. век]]а<ref name="Сулов">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=189| title = Slovak castles: ''Súľov''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120111041052/http://www.castles.sk/index.php?castle=189| archive-date = 11. 01. 2012| dead-url = yes| df = }}</ref>, који је напуштен након разарања [[1763]]. године<ref name="Сулов" />. Западно од њега, на удаљености од 11 km од Жилине, налазе се остаци тврђаве Лиетава, подигнуте у [[13. век]]у<ref name="Лиет">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=102| title = Slovak castles: ''Lietava''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120312002041/http://www.castles.sk/index.php?castle=102| archive-date = 12. 03. 2012| dead-url = yes| df = }}</ref>. Значајна проширења и обнову је доживела у [[15. век|15.]] и [[16. век]]у, а трајно је напуштена у [[18. век]]у<ref name="Лиет" />.