Манастир Руденица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 23:
}}
[[Датотека:Stefan i Vuk Rudenica (1402-1405).jpg|мини|Стефан и Вук Руденица (фреска из манастирске цркве)]]
'''Манастир Руденица''' се налази у близини [[Александровац|Александровца]] код села [[Руденице (Александровац)|Руденице]] и припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Подигли су га локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем [[14. век|XIV]] и почетком [[15. век]]а, а његов живопис је настао између [[1402]]. и [[1405]]. године трошком српског Деспота<ref>"Нова искра", Београд 1906. године</ref> Стефана Лазаревића.<ref>{{СР-ПСВ}}</ref><ref name="СК" />. [[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]], посвећена [[Илија (пророк)|Светом Илији]], има основу [[триконхос]]а сажетог облика и припада [[Моравски стил|Моравском стилу]]. Помиње се 1881. године Руденица као "мала црква у којој нема западног уплива".<ref>"Просветни гласник", Београд 1881. године</ref> Током наредних векова црква је порушена и напуштена, а обновљена је [[1936]]. године. Осигуравање манастирске цркве од одрона земљу је било 1929-1931. године.
Населио се ту у полусрушеном конаку 1940. године монах Калист Милуновић. Са њим су стигли монахиља Аквилина из манастира Љубостиње (братаница владике жичког Николаја) са једном искушеницом, која је постала монахиња Евгенија.<ref>Миливоје Ј. Јовановић: "Монах Калист", Београд 2011. године</ref>
Ред 33:
== Живопис ==
[[Живопис]] у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор {{Напомена|Сликар Теодор се потписао испод фреске мртвог Христа, која се налази у ниши [[Проскомидија|проскомидије]].}} чије сликарство је ''уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу''<ref name="СК" />. Сачувани су [[ктитор]]ски портрети,<ref>"Време", Београд 1927. године</ref> уз које су насликани тадашњи владари [[Србија|Србије]], браћа [[Стефан Лазаревић|Стефан]] (кнез [[1389]]—[[1402]], деспот [[1402]]—[[1427]]) и [[Вук Лазаревић]]. Лик властелинке Вукосаве је такође сачуван, јер се она сматра ктиторком те цркве.<ref>"Просветни гласник", Београд 1942. године</ref> Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из [[Страдања Христова|Страдања Христовог]] и [[Велики празници|Великих празника]].
== Напомене ==
| |||