Отворите главни мени

Промене

м
нема резимеа измене
== Историјат истраживања ==
 
Обилазећи терне у околини Београда, давне ], [[Јован Жујовић]] је [[1889.]] године уочио остатке [[Керамика (материјал)|керамичких посуда]] и различитих камених алатки на локалитету Кремените њиве. Исте године, заједно са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] раде сондажно истраживање овог терена и на дубини од једног метра наилазе на [[Земуница|земуницу]] и велики број [[Грнчарија|грнчарије]], [[Алатка|алатки]]. Чланак који су објавили представља један од најранијих објављених резултата [[Археолошка истраживања|археолошких истраживања]] [[Неолит|неолита]] у [[Србија|Србији]].
Обилазећи терне у околини Београда, давне 1889. године, Јован Жујовић је уочио остатке керамичких посуда и различитих камених алатки на локалитету Кремените њиве. Исте године, заједно са Михаилом Валтровићем раде сондажно истраживање овог терена и на дубини од једног метра наилазе на земуницу и велики број грнчарије, алатки. Чланак који су објавили представља један од најранијих објављених резултата археолошких истраживања [[Неолит|неолита]] у Србији. Јован Тодоровић 1966. године покреће нова истраживања али овог пута на две локације, које су документоване и цртежима два профила. Први профил је направљен на месту некадашњег каменолома и дугачак је 5 метара, док се други пружао 60 метара северније од првог у дужини од 4 метара. Материјал који је прикупљен (око 35 фрагмената керамике и два мања тега округло облика) налази се у Музеју града Београда. На основу типологије наведеног керамичког материјала локалитет је опредељен у фазу Винча-Плочник винчанске културе. Тадашња процена територије локалитета била је на неколико десетине хектара. Током лета 2012. године извршен је обилазак локалитета и том приликом прикупљен керамички и камени материјал који указује на каснонеолитско насеље, као што је и досадашњим истраживањима доказано. Интердисциплинарни приступ приликом истраживања терна, помогао је да се сакупи што већи број података ради разумевања како је насеље настало и функционисало у том периоду. Приликом обиласка терена интервјуисано је становништво које сада живи на овом терену. Добијене су и различите изјаве о временима пре него су изграђене куће на овом локалитету, а и за потребе истаживања сакупљен је значајни материјал од мештана. У сарадњи са Рударско-геолошким факултетом из Београда, откривене су локације геофизичким мерењима које се могу упоредити са степеном концентрације лепа на површини. Након мерења магнетног поља, измерени су паралелни профили који могу да одреде положај аномалија испод површине земље. Аномалије, које бележи магнетометар, представљају резултат различите намагнетисаности предмета или објекта у прошлости, што најчешће настаје као последица високе температуре (пожара, употребе пећи итд.), али и услед дужег боравка људи на једном месту. Приликом геофизичких мерења на локалитету коришћене су две различите методе на истом пољу како би се створили услови за узајамну проверу резултата.
 
Прва метода мерења магнетног поља обављена је 2012. и 2013. године. Мерење је обављено протонским магнетометром типа Оverhauser GEM-19 на двема локацијама (2012.г) које су позициониране GPS кординатама и 2013.године у централном делу локалитета.
[[Јован Тодоровић]] [[1966.]] године покреће нова истраживања али овог пута на две локације, које су документоване и цртежима два профила. Први профил је направљен на месту некадашњег каменолома и дугачак је 5 метара, док се други пружао 60 метара северније од првог у дужини од 4 метара. Материјал који је прикупљен (око 35 [[Фрагменти|фрагмената керамике]] и два мања тега округло облика) налази се у [[Музеј града Београда|Музеју града Београда]]. На основу типологије наведеног керамичког материјала локалитет је опредељен у ''фазу Винча-Плочник'' [[Винчанска култура|винчанске културе]]. Тадашња процена територије локалитета била је на неколико десетине хектара.
Друга метода мерења електричне отпорности, спроведена је на централном делу локалитета, где је на основу резултата магнетометријских мерења утв рђено постојање аномалија.
 
Обилазећи терне у околини Београда, давне 1889. године, Јован Жујовић је уочио остатке керамичких посуда и различитих камених алатки на локалитету Кремените њиве. Исте године, заједно са Михаилом Валтровићем раде сондажно истраживање овог терена и на дубини од једног метра наилазе на земуницу и велики број грнчарије, алатки. Чланак који су објавили представља један од најранијих објављених резултата археолошких истраживања [[Неолит|неолита]] у Србији. Јован Тодоровић 1966. године покреће нова истраживања али овог пута на две локације, које су документоване и цртежима два профила. Први профил је направљен на месту некадашњег каменолома и дугачак је 5 метара, док се други пружао 60 метара северније од првог у дужини од 4 метара. Материјал који је прикупљен (око 35 фрагмената керамике и два мања тега округло облика) налази се у Музеју града Београда. На основу типологије наведеног керамичког материјала локалитет је опредељен у фазу Винча-Плочник винчанске културе. Тадашња процена територије локалитета била је на неколико десетине хектара. Током лета 2012. године извршен је обилазак локалитета и том приликом прикупљен [[Керамика (материјал)|керамички]] и [[Камен|камени материјал]] који указује на каснонеолитско насеље, као што је и досадашњим истраживањима доказано. Интердисциплинарни приступ приликом истраживања терна, помогао је да се сакупи што већи број података ради разумевања како је насеље настало и функционисало у том периоду. Приликом обиласка терена интервјуисано је становништво које сада живи на овом терену. Добијене су и различите изјаве о временима пре него су изграђене куће на овом локалитету, а и за потребе истаживања сакупљен је значајни материјал од мештана. У сарадњи са [[Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду|Рударско-геолошким факултетом из Београда]], откривене су локације геофизичким мерењима које се могу упоредити са степеном концентрације лепа на површини. Након мерења [[Магнетно поље|магнетног поља]], измерени су паралелни профили који могу да одреде положај аномалија испод површине земље. Аномалије, које бележи [[магнетометар |магнетометар]], представљају резултат различите намагнетисаности предмета или објекта у прошлости, што најчешће настаје као последица високе температуре (пожара, употребе пећи итд.), али и услед дужег боравка људи на једном месту. Приликом [[Геофизика|геофизичких мерења]] на локалитету коришћене су две различите методе на истом пољу како би се створили услови за узајамну проверу резултата.
Прва метода мерења магнетног поља обављена је [[2012.]] и [[2013.]] године. Мерење је обављено [[ магнетометар|протонским магнетометром]] типа ''Оverhauser GEM-19'' на двема локацијама ([[2012.г]]) које су позициониране GPS кординатама и [[2013]].године у централном делу локалитета.
Друга метода мерења [[Електрична отпорност и проводљивост|електричне отпорности]], спроведена је на централном делу локалитета, где је на основу резултата [[магнетометар|магнетометријских мерења]] утв рђеноутврђено постојање аномалија.<ref>{{harvnb|Јаблановић|2017|p=16−23}}</ref>
 
== Стратиграфија налазишта ==
[[Стратиграфија]] каснонеолитског насеља на Кременитим њивавма указује на вишеслојан [[археолошки локалитет]]. Јама (дубине 2 м, дужине 3м и ширине 2,5 м) ископана у приватне сврхе на централном делу локалитета, пружиила је увид у нова истраживања.
<ref>{{harvnb|Јаблановић|2017|p=54−56}}</ref>
== Види још ==
== Референце ==
{{reflist|}}
== Литература ==
* {{cite book |last1=Јаблановић |first1=Александар |title=Кремените њиве: праисторијско насеље |date=2017. |publisher=Центар за културу Барајево |location=Барајево |isbn=978-86-80466-03-3}}
*
== Спољашње везе ==
504

измене