Рођен је [[1843]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Ту је учио основну школу и гимназију, а поморску школу у [[Ријека (град)|Ријеци]]. Једно време је био [[морнар]]. Кад виде да морнарски живот није тако романтичан какав му је изгледао, он га напусти и на Ријеци заврши гимназију. После је свршио права и постао прво општински чиновник, а доцније адвокат у Новом Саду, где је живео све до смрти [[1875]]. године.
== Navike ==
== Списак књижевних радова ==
== Životne navike ==
kosta je oduvek voleo da jede burek sa sirom,i ponekad je voleo da pojede koji čvarak.Najviše je voleo da jede burek u pekari Đoka ali samo topao.Kad je bio gladan ponekad je pravio sendvče.
Трифковић је један од ретких позоришних људи код Срба. Он је живот посветио нашој оскудној драмској књижевности, и то комедији. После [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]], ниједан се од бољих писаца, сем [[Јован Јовановић Змај|Змаја]] са „Шараном“, није тим књижевним родом бавио све до Трифковића. Он се позоришту сасвим посветио последњих година свога живота и написао око петнаест позоришних дела. То су већином шаљиве игре, као ''[[Избирачица]]'', ''Школски надзорник'', ''Златна барка'', ''Честитам'' и ''[[Љубавно писмо (комедија)|Љубавно писмо, или драмати]]'', ''[[Француско-пруски рат, комедија Косте Трифковића|Француско-пруски рат]]'', као ''Младост Доситеја Обрадовића'' и ''На Бадњи дан''. Он је прерађивао и туђе, махом немачке, лаке и шаљиве позоришне комаде: ''Мило за драго'', ''Тера опозицију и друге''. Огледао се и на приповеци и лирској поезији. Написао је још и знатан број хумористичних прича и цртица по ондашњим листовима и часописима.
