Коста Главинић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Српски инжењери помоћу справице HotCat |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
| наследник 1 =
}}
'''Коста Д. Главинић''' ([[Београд]], [[24. јануар]] [[1858]] — [[Београд]], [[25. септембар]] [[1939]]) је био инжењер и јавни радник.
== Биографија ==
Рођен је у Београду као син [[Димитрије Главинић|Димитрија Главинића]], трговца и народног посланика и Јелене рођене [[Рошу]]. Био је изданак једне напредне породице која је играла кроз неколико генерација видну улогу у животу српске престонице и српског народа. Деда Ђура угледни београдски трговац био је претплатник готово свих српских листова, а отац Димитрије такође трговац био је једно време председник општине Шабац.
Коста је основну и средњу школу похађао у Шапцу, а завршио у Београду. Технички факултет завршио је у Београду, а Одсек за грађевинске инжењере на Техничкој високој школи у [[Берлин]]у [[1884]]. године. Исте године је радио у Железничком одељењу Министарста грађевине на гвозденим [[мост]]овима. Постављен је 1884. године за наставника на Техничком факултету београдске Велике школе. Године [[1885]]. постаје доцент (суплент), а [[1886]] — [[1903]], професор је на [[Велика школа|Великој школи]] за предмет мостови и [[тунел]]и.
У истом периоду 1886—1903. године он је градски одборник, а од 1903—1907, па опет [[1910]]. године и [[1918]]. председник Београдске општине. Активно је учествовао у раду градске Техничке комисије. За време његовог председниковања београдском општином довршени су водовод и изграђен план за канализацију, приступило се катастарском снимању Београда, отворено је неколико скверова и учињени још многи кораци на улепшавању главног града. Заједно са Миланом Капетановићем и Милорадом Терзибашићем лично је руководио - учествовао је у проширењу, нивелисању и уређивању Калемегдана.<ref>"Политика", Београд 29. јануар 1928. године</ref>
У ратовима [[1876]]—[[1878|78]], [[1885]]. и [[1912]]. године учествовао је као болничар, организатор и главни инспектор болница. Био је у зрелом добу кратко активан и у државној политици, као министар српске владе. У влади Пере Велимировића<ref>"Политика", Београд 1928. године</ref> учествовао је као министар народне привреде у мандату [[1908]]—[[1909|09]]. Између [[1911]]-[[1924]]. године деловао је као владин комесар при Српској народној банци, а после Првог светског рата наставио у Народној банци Краљевине СХС. На том поверљивом положају је пензионисан 1924. године.
Са [[Михаило Аврамовић|Михајлом Аврамовићем]] радио је на стварању српских земљорадничких задруга и уложио је велике напоре да Србија почне да извози пољопривредне полуфабрикате. У ту сврху конструисао је нарочиту сушницу за сушење [[шљива]] која је названа његовим именом, била широко распрострњена (1914 у Србији их је било 10.000), а на [[Светска изложба 1900.|Светској изложби 1900.]] одржаној у [[Париз]]у одликован је бронзаном медаљом. Конструисао је и нарочиту пећ за загревање домова. Одликован је [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] 1. реда 1928. године.▼
▲Сарађивао је са више привредних друштава, као што су били "Српско пољопривредно друштво", "Српски пчелар", "Народно здравље", "Српско бродарско друштво". Са [[Михаило Аврамовић|Михајлом Аврамовићем]] радио је на стварању
Сарађивао је у ''Српском техничком листу'', ''Тежаку'', ''Народном здрављу'', ''Народним новинама'' и др. Објавио је низ стручних и популарнонаучних чланака и расправа из области технике, пољопривреде и задругарства, који су добрим делом касније сакупљени и штампани као брошуре.▼
▲Као стручњак био је председник Српског инжењерског друштва, а касније и први председник Југословенског инжењерског друштва. Сарађивао је у ''Српском техничком листу'', ''Тежаку'', ''Народном здрављу'', ''Народним новинама'' и др. Објавио је низ стручних и популарнонаучних чланака и расправа из области технике, пољопривреде и задругарства, који су добрим делом касније сакупљени и штампани као брошуре.
Данас његово име носи једна улица у београдском насељу [[Сењак]].
== Библиографије ==
* Основе графичког рачуна и графичке-статике, Београд 1891:
* Теорија решеткастих носилаца, Београд 1896;
* Теорија притиска земље и сводова са прорачуном потпорних зидова, Београд 1913.
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
| |||