Ислам у Србији — разлика између измена

Спашавам 5 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
(Спашавам 5 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
=== Први контакти ===
 
Први забележени контакти [[Јужни Словени|Јужних Словена]] са исламом остварени су још у [[11. век]]у, посредством [[Арапи|Арапа]].<ref>[http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/SloveniSpanija2.htm Историја Словена у маварској Шпанији] {{Wayback| url = http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/SloveniSpanija2.htm | date = 20090910013610 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Средњовековни словенски филозоф [[Герман Далматински]] ([[1110]]–[[1160]]) је био важан посредник између европске и арапске науке и културе [[12. век]]а. Он је радио на првом европском преводу [[Куран]]а на [[латински језик]].<ref name="Herman Dalmatinac">[http://www.astronomija.co.rs/nauke/istorija/biografije/dalmatinac/herman.htm Herman Dalmatinac]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> [[Свети Сава]] (1169—1236) је у своје [[Законоправило]] уврстио и Спис о измаилћанској вери (преузет из византијских номоканона), која тада није сматрана посебном религијом, већ новом хришћанском [[јерес]]и.<ref>Миодраг М. Петровић, Законоправило Светог Саве о Мухамедовом учењу, Манастир светог архиђакона Стефана, Београд, 1997.</ref> Пошто су муслимани такође веровали у једног [[Бог]]а, прихватали [[Стари завет]] (поштујући Адема/[[Адам]]а, Ибрахима/[[Аврам]]а, Мусу/[[Мојсије|Мојсија]], итд.) и делимично [[Нови завет]] (Инџил/[[Јеванђеље]]), још [[Јован Дамаскин]] их је сматрао хришћанским јеретицима, а не засебном вером. Без обзира на те појединачне и ријетке контакте појединаца са Арапима (као што је и долазило до контаката и са многим другим народима), у то доба није било Ислама на просторима Балкана .
 
=== Отомански период ===
=== Београд у Отоманском периоду ===
 
У Београду су муслимани некада представљали већинско становништво. Према подацима турског путописца [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]], у време када је он боравио у Београду [[1660]]. године, град је имао око 98.000 становника, од којих су 77.000. били муслимани.<ref name="Džamije u Beogradu">[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У Београду је тада било чак 273 исламске [[богомоља|богомоље]], [[џамија]] и [[месџид]]а.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Највећом и најлепшом сматрана је [[Батал џамија]], на месту данашњег [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дома Народне скупштине]], коју су путописци упоређивали са [[Аја Софија|Аја Софијом]].<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml Batal-džamija- najveća i najlepša građevina], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]] је постојао и велики број [[дервиш]]ких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.<ref>[http://pescanik.net/content/view/569/144/ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu] {{Wayback|url=http://pescanik.net/content/view/569/144/ |date=20090114022206 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Током ратова са Аустријом и након што су Аустријанци у два наврата прикључили Београд Аустријском царству у трајању, број џамија се смањио на око 30.
 
=== Српски устанци и прогони муслимана ===
У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], многе београдске џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Џамије су рушене и у другим градовима који су се нашли у саставу [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Тако су у [[Ужице|Ужицу]] порушене 34 џамије, у [[Смедерево|Смедереву]] 24, итд.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/> Српске власти су [[1836]]. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. [[1867]]. године, исељењем из Београда „турског“ живља (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија. Како наводи [[Феликс Каниц]] ”где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију”.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Временом су порушене све преостале београдске џамије, осим једне, [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамије]] на [[Дорћол]]у.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/>
 
Дана 22. новембра [[1862]]. године на међународној конференцији великих сила у Канлиџи на [[Босфор]]у је наређено исељење муслимана из Србије.<ref name="Исељавање муслимана из Србије">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=41&limit=1&limitstart=10 Исељавање муслиманског становништва из Кнежевине Србије у Босански вилајет (1862—1867), Знакови времена, бр. 12], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Исељаване су читаве породице из села и градова који су припали новоформираној Кнежевини Србији.<ref>[http://www.scribd.com/doc/5486844/- Миливоје Васиљевић, Соко - Град] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/5486844/- |date=20090521175444 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Тих година многи муслимани као избеглице прелазе у Босну или [[Новопазарски санџак]], који још увек није био у саставу Србије. У Босанску Костајницу крајем 1862. и почетком 1863. године мигрирају муслимани из Ваљева, Шабца, Ужица, па се део у коме су избегли муслимани највише концентрисани назива [[Ужице (Босанска Костајница)]].<ref name="Исељавање муслимана из Србије"/> Многи муслимани избегли из Србије 1862. и [[1863]]. године су насељени у [[Зворник]]у, који је тада био у саставу [[Босански пашалук|Босанског пашалука]].<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=8d55cd43-da7d-4ba2-b0d7-4c4a30e1783d&articleId=88539465-d660-4914-ac1d-f154a97d721a Šljivo Galib, The Coming of the Muslim Exiles from the Principality of Serbia to the Zvornik Kajmakamluk in 1863], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
У Србији, правни основ за стварање Исламске верске заједнице је постављен Законом о вакупским земљама из [[1863]]. године. Слобода исповедања ислама у Кнежевини Србији је призната Указом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] од 18. маја [[1868]]. године. Процењује се да је у то време у Кнежевини Србији преостало свега десетак хиљада муслимана.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Да муслимани »не би без религиозне утехе били«, београдском [[џемат]]у (муслиманској верској општини) предата је на коришћење [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли-џамија]], која им и данас служи као једина богомоља.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
[[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] [[1878]]. године, Србија је призната као независна држава и на рачун [[Османско царство|Турске]] је добила четири округа (нишки, пиротски, топлички и врањски), у којима је живео велики број муслимана. [[Берлински конгрес|Берлинским уговором]] је договорено да „ни за једно лице у Србији разлика у верској опредељености или конфесији не сме бити повод за искљученост или немогућност у погледу уживања грађанских или политичких права и рада у јавним службама“, као и да ће се „слобода и видно практиковање свих облика исповедања вере обезбедити свим домаћим лицима у Србији, као и странцима."<ref>[http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html BERLINSKI UGOVOR IZ 1878. GODINE (DELOVI KOJI SE ODNOSE NA BALKAN)] {{Wayback|url=http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html |date=20070626043854 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Након присаједињења нових округа, чланом 77. Закона о уређењу ослобођених предела потврђује се »грађанима мухамеданске као и грађанима сваке друге законом признате вере« право и слобода да равноправно обављају »верозаконске обреде вероисповеди своје«.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> На челу исламске заједнице у Србији налази се [[муфтија]], чије је седиште било у [[Ниш]]у. Нишког муфтију је постављао [[шеих ул ислам]] из [[Истанбул]]а, а његово постављење је потврђивао владар Србије.<ref>[http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=170&Itemid=78 Оливер Потежица, Интервју за Први програм Радио Београда 13. октобра 2007. године.]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Након [[балкански ратови|балканских ратова]], присаједињењем [[Санџак]]а, [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Република Македонија|Македоније]], број муслимана у Србији је, и поред непрестаног исељавања у Турску, порастао на око пола милиона.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Нишки муфтија је проглашен за Великог муфтију Србије, а именовано је и више регионалних муфтија, у чијој су првостепеној шеријатској надлежности случајеви из домена породичног и наследног права.
* Џ. Ћехајић, Дервишки редови у југословенским земљама, Сарајево, 1986.
* Ф. Карчић, Шеријатски судови у Југославији 1918-1941, Сарајево, 1986.
* {{Cite book| ref = harv| last = Новаковић| first = Драган| chapter = Став исламске заједнице према догађајима на Косову и Метохији од 1981. до 1991. године| title = Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа| year = 2006| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности| pages = 311-331| url = https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/14PejinJovan.pdf| access-date = 01. 08. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170801072608/https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/14PejinJovan.pdf| archive-date = 01. 08. 2017| dead-url = yes| df = }}
* {{Cite book| ref = harv| last1 = Шаљић| first1 = Јована Д. | authorlink1 = | year = 2015| title = [https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:12290?tab=0#mda Од конфесије ка идентитету:(Муслиманско питање у Србији 1878-1912)] | publisher = Филолошки факултет Универзитета у Београду | location = Београд|id=}}
 
169.265

измена