Коста Главинић — разлика између измена

Рођен је у Београду као син [[Димитрије Главинић|Димитрија Главинића]], трговца и народног посланика и Јелене рођене [[Рошу]]. Био је изданак једне напредне породице која је играла кроз неколико генерација играла видну улогу у животу српске престонице и српског народа. Деда ЂураЂуро угледниСавић београдскиГладинић трговацје биодошао у Београд почетком 19. века из Мостара, "као сироче без иког свог". Сви његови укућани су умрли за време епидемије куге у Херцеговини. Од 1822. године уврстио се у списак београдских трговаца, који је касније био претплатник готово свих српских листова, а. отацОтац Димитрије такођесе трговац1862. биогодине када је једноБеоград времебомбардован председникпреселио општинеу Шабац, где је био председник општине. Познат је Мита по учешћу и говору на оснивачкој скупштини Југословенске академије у Загребу.<ref>"Политика", Београд 1928. године</ref> Кућа у Београду им је била срушена а трговачка радња опљачкана. Породица се вратила у Београд након осам година, али је домаћин умро већ следеће 1871. године.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1937. године</ref>

Сарађивао је са више привредних друштава, као што су били "Српско пољопривредно друштво", "Српски пчелар", "Народно здравље", "Српско бродарско друштво". Са [[Михаило Аврамовић|Михајлом Аврамовићем]] радио је на стварању Српских земљорадничких задруга и уложио је велике напоре да Србија почне да извози пољопривредне полуфабрикате. У ту сврху конструисао је нарочиту сушницу за сушење [[шљива]] која је названа његовим именом ("Главинићева"), била широко распрострњена (1914. године у Србији их је било 10.000), а на [[Светска изложба 1900.|Светској изложби 1900.]] одржаној у [[Париз]]у одликован је бронзаном медаљом. Конструисао је и нарочиту хигијенску пећ за загревање домова. Одликован је [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] 1. реда 1928. године.