Карло Велики — разлика између измена

У 9. и 10. в Европа се сусрела са новим таласом досељавања у Европу – претили су јој Мађари, Сарацени и Нормани тј. Викинзи. Мађари стижу у [[Подунавље]] крајем 9. в на челу са кнезом [[Арпадовићи|Арпадом]] и представљали су страх и трепет за подручја којима су харали; пустошили су немачке земље и Бургундију, а почетком 10. в прелазе Алпе и одлазе у Италију. Најважније освајачке походе у 9. и 10. в водили су Нормани који долазе из Скандинавије. У почетку су Нормани само предузимали пљачкашке походе а касније прелазе на освајање територија и стварање својих насеља.Њихови походи ишли су дуж Француске и Шпаније а долинама река продиру дубоко у копно ( 881. г уништили су гроб Карла Великог у Ахену ). У то време Источна Франачка била је подељена на неколико војводстава – Швапска, Баварска, Франачка Саска, Лотарингија,јер централна власт последњих каролинга све више слаби ( последњи Каролинг био је Лудвиг Дете који умире 911. ) За владара је изабран најмоћнији међу војводама, Хенрик I Птичар ( 919 – 936. г ) први нефраначки краљ Немачке оснивач саске династије. Снага Хенрика I била је толика да је без поговора након њега изабран његов син Отон I ( 936 – 973. г ).<ref>{{Cite web| url = http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-22-postkarolinska-europa-8211-ix-8211-xist/23142102.aspx#.WcEorQg3mS4.gmail| title = Povjesni bloger| last = Mandušić| first = Ivan| date = | website = | archive-url = https://web.archive.org/web/20170930175101/http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-22-postkarolinska-europa-8211-ix-8211-xist/23142102.aspx#.WcEorQg3mS4.gmail| archive-date = 30. 09. 2017| dead-url = yes| accessdate = 30. 9. 2017.| df = }}</ref> Отона I је за краља крунисао надбискуп Мајнца у дворцу Карла Великог у Ахену чиме је стављено до знања да се Отон I сматра наследником Карла Великог уз подршку цркве. Када је 951/52. средио ситуацију у северној Италији крунисао се за краља Италије али је папа одбио да га крунише за цара. Нова шанса му се пружила када је поразио тадашње ширитеље страха у Европи - Мађаре на Леху 955. Убрзо је уследио позив папе Ивана XII који је тражио помоћ [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]] у борби против својих противника. Отон I је протерао папске супарнике и ушао у Рим где је крунисан за цара Светог Римског царства 962. Нови цар је папи тада даровао ''[[Privilegium Ottonis]]'' тј. акт којим се папству даје заштита али се и тражи да цар има право потврђивања избора папе. Иван XII је убрзо покушао да поврати независност; Отон I се вратио , сменио папу и поставио неког световњака као папу Лава VIII, а од тада су папе морале полагати цару заклетву верности. Римљане је глађу приморао да прихвате новог папу чиме је његов тријумф био потпун.

* -{Rosamond McKitterick: ''Karl der Große'' (= ''Gestalten des Mittelalters und der Renaissance''). Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 2008 (englische Originalausgabe: ''Charlemagne. The Formation of a European Identity.'' Cambridge 2008). (Darstellung, die auf umfassender Quellen-, Handschriften- und Literaturkenntnis beruht; [http://hsozkult.geschichte.hu-berlin.de/rezensionen/2009-1-243 Rezension bei H-Soz-u-Kult] sowie [http://cma.gbv.de/dr,cma,011,2008, r,05.pdf kritische Rezension in Concilium medii aevi 11 (2008)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }})}-