Карло Велики — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 176:
Лотара су победила његова два брата, Лудвиг Немачки и Карло Ћелави, који су ујединили своје снаге чувеном [[Стразбурском заклетвом|''Стразбурском заклетвом'']] која, значајно за будућност, није положена на латинском језику већ на језицима сукобљених страна- на немачком и француском језику. Уговором у Вердену 843. г Каролиншко царство подељено је на 3 дела:Лотар је добио царску титулу и [[Лотарингија|Лотарингију]] која је обухватала и Рим и Ахен;Карло Ћелави је добио Западну Франачку- Француска угрубо;а Лудвиг Немачки Источну Франачку – угрубо Немачка. Подела није дуго трајала јер су Источна и Западна Франачка поделиле Лотарингију а убрзо је настало и посебно краљевство – Бургундија. Цар је задржао само Италију док 887. г није збачен последњи каролиншки цар Карло Дебели.
 
У 9. и 10. в Европа се сусрела са новим таласом досељавања у Европу – претили су јој Мађари, Сарацени и Нормани тј. Викинзи. Мађари стижу у [[Подунавље]] крајем 9. в на челу са кнезом [[Арпадовићи|Арпадом]] и представљали су страх и трепет за подручја којима су харали; пустошили су немачке земље и Бургундију, а почетком 10. в прелазе Алпе и одлазе у Италију. Најважније освајачке походе у 9. и 10. в водили су Нормани који долазе из Скандинавије. У почетку су Нормани само предузимали пљачкашке походе а касније прелазе на освајање територија и стварање својих насеља.Њихови походи ишли су дуж Француске и Шпаније а долинама река продиру дубоко у копно ( 881. г уништили су гроб Карла Великог у Ахену ). У то време Источна Франачка била је подељена на неколико војводстава – Швапска, Баварска, Франачка Саска, Лотарингија,јер централна власт последњих каролинга све више слаби ( последњи Каролинг био је Лудвиг Дете који умире 911. ) За владара је изабран најмоћнији међу војводама, Хенрик I Птичар ( 919 – 936. г ) први нефраначки краљ Немачке оснивач саске династије. Снага Хенрика I била је толика да је без поговора након њега изабран његов син Отон I ( 936 – 973. г ).<ref>{{Cite web| url = http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-22-postkarolinska-europa-8211-ix-8211-xist/23142102.aspx#.WcEorQg3mS4.gmail| title = Povjesni bloger| last = Mandušić| first = Ivan| date = | website = | archive-url = https://web.archive.org/web/20170930175101/http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-22-postkarolinska-europa-8211-ix-8211-xist/23142102.aspx#.WcEorQg3mS4.gmail| archive-date = 30. 09. 2017| dead-url = yes| accessdate = 30. 9. 2017.| df = }}</ref> Отона I је за краља крунисао надбискуп Мајнца у дворцу Карла Великог у Ахену чиме је стављено до знања да се Отон I сматра наследником Карла Великог уз подршку цркве. Када је 951/52. средио ситуацију у северној Италији крунисао се за краља Италије али је папа одбио да га крунише за цара. Нова шанса му се пружила када је поразио тадашње ширитеље страха у Европи - Мађаре на Леху 955. Убрзо је уследио позив папе Ивана XII који је тражио помоћ [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]] у борби против својих противника. Отон I је протерао папске супарнике и ушао у Рим где је крунисан за цара Светог Римског царства 962. Нови цар је папи тада даровао ''[[Privilegium Ottonis]]'' тј. акт којим се папству даје заштита али се и тражи да цар има право потврђивања избора папе. Иван XII је убрзо покушао да поврати независност; Отон I се вратио , сменио папу и поставио неког световњака као папу Лава VIII, а од тада су папе морале полагати цару заклетву верности. Римљане је глађу приморао да прихвате новог папу чиме је његов тријумф био потпун.
 
Након Отона I опада моћ царске власти у немачким земљама а папе су се опет избориле за независност. Тек средином 11. в царска власт је обновљена и царство је досегло врхунац снаге а нова краљевства – Мађарска, Пољска и Чешка , те [[Бургундско краљевство]] заклела су се цару на покорност.
Ред 277:
* -{Wilfried Hartmann: ''Karl der Große.'' Kohlhammer, Stuttgart. {{page| year = 2010| isbn = 978-3-17-018068-0| pages = }} ([http://hsozkult.geschichte.hu-berlin.de/rezensionen/type=rezbuecher&id=14548 Rezension])}-
* -{Michael Imhof, Christoph Winterer: ''Karl der Große. Leben und Wirkung, Kunst und Architektur.'' Imhof, Petersberg. {{page| year = 2013| isbn = 978-3-932526-61-9| pages = }} (mit einem kunsthistorischen Schwerpunkt)}-
* -{Rosamond McKitterick: ''Karl der Große'' (= ''Gestalten des Mittelalters und der Renaissance''). Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 2008 (englische Originalausgabe: ''Charlemagne. The Formation of a European Identity.'' Cambridge 2008). (Darstellung, die auf umfassender Quellen-, Handschriften- und Literaturkenntnis beruht; [http://hsozkult.geschichte.hu-berlin.de/rezensionen/2009-1-243 Rezension bei H-Soz-u-Kult] sowie [http://cma.gbv.de/dr,cma,011,2008, r,05.pdf kritische Rezension in Concilium medii aevi 11 (2008)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }})}-
* -{Stefan Weinfurter: ''Karl der Große. Der heilige Barbar.'' 2. Auflage. Piper, München u.a. {{page| year = 2013| isbn = 978-3-492-05582-6| pages = }} (aktuelle und gut lesbare Biographie)}-
* -{Deutsches Historisches Museum (Hrsg.): ''Kaiser und Kalifen. Karl der Große und die Welt des Mittelmeers.'' Zabern, Darmstadt. {{page| year = 2014| isbn = 978-3-8053-4774-7| pages = }} (Sammlung von aktuellen Beiträgen zu den Beziehungen zwischen Frankenreich, Byzanz und Kalifat um 800)}-