ОнНиколић се није само бавио правом и политиком, већ се рано бавио и књижевношћу. Почео је да пише естетичко књижевне и позоришне критике.<ref name="СН"/> Слао је своје књижевне и публицистичке радове у „Отаџбину”, „Рад” (сарадник и уредник), „Дело” и још двадесетак листова.<ref name="НА"/> У "Отаџбини" је уређивао рубрику "Књижевни преглед" 1875-1881. године. Истакао се својим радовима као одличан познавалац српскога језика, па је био изабран за професора историје српске књижевности, на Великој школи 1880. године, али није прихватио понуду.<ref name="СН"/> Био је књижевни критичар великога талента, финог опажања и сјајног стила.<ref name="НА"/> Сарађивао је са [[Стојан Новаковић|Стојаном Новаковићем]] на издавању неких издања књига о синтакси. Николић се бавио и превођењем на српски језик. Тако је 1899. године превео популарно дело енглеског писца Џорџа Елиота: "Воденица на Фоси".<ref>Јанко Веселиновић: "Слике из сеоског живота", Београд 1899. године</ref>
