Зигмунд Фројд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
враћено на стање пре вандала Орловића |
|||
Ред 1:
[[Media:Доматриос - poly157.mid|Музичка пратња уз текст]]
[[Слика:Фројд.jpg|мини|десно|200п|Сигмунд Фројд]]▼
'''Сигмунд Фројд''' (''Sigmund Freud'') ([[6. мај]] [[1856]] - [[23. септембар]] [[1939]]) био је [[Аустрија|аустријски]] лекар и [[психологија|психолог]], оснивач [[психоанализа|психоанализе]]. Рођен у [[Фрајберг]]у, у [[Моравска|Моравској]]. Образован у [[Беч]]у, где је студирао [[медицина|медицину]]. У [[Париз]]у је студирао код Шаркоа (Ј. М. Charcot), [[1885]]-[[1886|86]]. До психоанализе га је довело истраживање последица [[хипноза|хипнозе]] на [[хистерија|хистерију]], које је објавио заједно са Бројером [[1895]]. Основао је Годишњак за психоаналитичка и психопатолошка истраживања, [[1908]]. године, и Међународну психоаналитичку асоцијацију, [[1910]].
Линија 17 ⟶ 19:
== Фројдова схватања ==
# Примарно заинтересован за психолошку терапију, Фројд је морао да развије хипотезу о људској природи (та се хипотеза сада назива дубинском психологијом), помоћу које би могао да изведе своју терапију. У својим каснијим списима он је онда развио импликације ове
# Его је центар рационалне свесности и ефективне делатности. Суперего је дестилат притисака и захтева
# Када је захтев ида у превеликом сукобу са суперегом, его и суперего ће га се отарасити потискујући његов садржај у несвесни део психе. Тај репресивни чин је назван цензуром. Иако проширује појам психе тако да поред свесног у њега укључује и несвесне садржаје, Фројд је остао присталица [[емпиризам|емпиризма]], и инсистира на томе да је сваки несвесни садржај некада био свестан и да је у психу ушао преко искуства.
# Пошто потиснути садржаји задржавају своју ефикасност, они утичу на наш свесни живот на разне скривене начине. Тако се извор креативности у свим пољима објашњава помоћу сублимације овог складишта енергије у прихватљиве и плодне канале. [[Неуроза]] се јавља кад нормални канал репресија-сублимација из неког разлога не функционише како треба. У тој ситуацији, повратак у нормалност може се постићи помоћу психоанализе. Психоанализа је процес испитивања несвесног који води аналитичар који стимулише сећање и користи фрагменте [[сан|снова]] да би обновио и разумео проблематични садржај који је изазвао блокаду. Претпоставка је да незгодни садржај, када се једном синтетише у свести, губи своју моћ да омета нормално функционисање психе.
Линија 24 ⟶ 26:
# Једно од средстава да се избегну и индивидуална неуроза и зрелост јесте упражњавање [[религија|религије]]. Религија је пројекција оца с његовим забранама и наређењима у космичке димензије. Кроз религију одрасли постижу сигурност детињства, и продужавају своју инфантилност кроз читав живот. Хватањем за неку илузију, учествовањем у масовној неурози, често се може избећи индивидуална неуроза.
# Зрелост се, према Фројду, постиже замењивањем лагодности и нелагодности свих наших илузија принципом реалности и принципом задовољства (чија је парадигма сексуални ужитак) као циљевима живота.
# Посматрајући [[Ерос]], или задовољство, као животни инстинкт, Фројд му је супротставио [[Танатос]], инстинкт
[[Категорија:Психолози|Ф]]
Линија 33 ⟶ 35:
[[bn:সিগমুন্ড ফ্রয়েড]]
[[bs:Sigmund Freud]]
[[ca:Sigmund Freud]]
[[cs:Sigmund Freud]]
| |||