Крста Трговишки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 22:
== Биографија ==
 
Родио се у селу [[Трговиште (Трговиште)|Трговишту]] у [[Пчиња|Пчињи]] 1878. године. У то време [[Пчиња]] је административно спадала у [[Прешево|Прешевску казу]] [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] у [[Османско царство|Османском царству]]. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. године када је убио турског војника, због насиља над његовим малим братом Спиром. По убиству бежи у [[Кнежевина Бугарска|Бугарску]], где се запошљава као физички радник на железници у [[Софија|Софији]]. Убрзо су га запазили борци [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРОа]], који га врбују у своју организацију. Прво је био у чети генерала [[Иван Цончев|Цончева]] где му је најбољи пријатељ био каснији [[Куманово|кумановски]] [[војвода]] [[Крсто Лазаров Коњушки]]. У време [[Илиндански устанак|Илинденског устанка]] је у чети скопског војводе [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а Николе Пушкарова, где користи искуство са железнице да разнесе пругу код села Новичана. После повлачења Пушкарова улази у чету Тодора Николова која након неколико неуспелих чарки бива приморана да се склони у Врање. У Врању је упознао [[Живојин Рафајловић|Живојина Рафајловића]] и решава да се придружи српској [[борба за Македонију|четничкој акцији]], и да напусти бугарску у којој је деловао пошто српске није било. Од 1904. је српски [[војвода]] и кроз његову чету као кроз школу пролазе [[Војислав Танкосић]] и [[Војин Поповић]] Вук. Након [[Младотурци|младотурске револуције]] живи мирно у [[Прешево|Прешеву]] све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] учествује као војвода у [[четници|четничком]] одреду војводе [[Војин Поповић|Војина Поповића]] Вука у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], бици на [[Бабуна (планина)|Мукосу]], и на [[Бакарно Гумно|Бакарном Гумну]].
 
У време [[Илиндански устанак|Илинденског устанка]] је у чети скопског војводе [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а Николе Пушкарова, где користи искуство са железнице да разнесе пругу код села Новичана. После повлачења Пушкарова, улази у чету Тодора Николова која након неколико неуспелих чарки бива приморана да се склони у Врање. У Врању је упознао [[Живојин Рафајловић|Живојина Рафајловића]], и решава да се придружи српској [[борба за Македонију|четничкој акцији]], и да напусти бугарску у којој је деловао пошто српске није било. Од 1904. године је српски [[војвода]] и кроз његову чету као кроз школу пролазе легендарни јунаци [[Војислав Танкосић]] и [[Војин Поповић]] познатији као [[Војвода Вук]]. Након [[Младотурци|младотурске револуције]] живи мирно у [[Прешево|Прешеву]], све до 1909. године када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму.
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко [[Албанија|Албаније]] 1915-1916. Учествује у пробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Од 1924. води чету која гони комите [[Ванчо Михаилов|Ванча Михаилова]] и албанских [[качак]]а. За време окупације 1941-1944, Живи скривено у [[Лесковац|Лесковцу]]. Умро је 1948. у [[Прешево|Прешеву]].<ref>Момчило Златановић, ''Пчиња'', Трговиште 1996, 57-63.</ref>
 
У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] учествује као војвода у [[четници|четничком]] одреду војводе [[Војин Поповић|Војина Поповића]] Вука у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], бици на [[Бабуна (планина)|Мукосу]], и на [[Бакарно Гумно|Бакарном Гумну]]. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко [[Албанија|Албаније]] током одступања по зими 1915-1916. године. Учествује потом и у пробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Од 1924. године води чету која гони комите [[Ванчо Михаилов|Ванча Михаилова]] и албанских [[качак]]а. За време окупације 1941-1944, ЖивиКрста живи скривено у [[Лесковац|Лесковцу]]. Умро је 1948. у [[Прешево|Прешеву]].<ref>Момчило Златановић, ''Пчиња'', Трговиште 1996, 57-63.</ref>
 
Умро је 1948. године у [[Прешево|Прешеву]].<ref>Момчило Златановић, ''Пчиња'', Трговиште 1996, 57-63.</ref>
 
== Референце ==