Спашавам 3 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 3 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 1:
'''Математичка економија''' је посебан приступ у [[економска анализа|економској анализи]], који се уместо [[реч]]има, изражава [[математички симбол|математичким симболима]], уместо [[реченица]] радије користи [[једначина|једначине]], а логични закључаци се изводи помоћу [[теорема|математичких теорема]]. Предност математичке економије у односу на експлицитну [[економија|економију]], састоји се у коришћењу концизнијег и прецизнијег [[језик]]а, уз употребу свих постојећих математичких метода, што искључује могућност доношења нежељених или имплицитних закључка, а пружа могућност уопштавања на случај n-променљивих.<ref name="фундаментал">{{ен}} :[http://www.drchristiansalas.org.uk/BusinessandEconomics/Economics/FundamentalMethods.pdf Fundamental methods of Mathematical economics] {{Wayback|url=http://www.drchristiansalas.org.uk/BusinessandEconomics/Economics/FundamentalMethods.pdf |date=20131205224226 }}, Alpha C. Cheng, приступ 22.5.2013</ref> Као недостатак овог приступа економске анализе, може се уврстити чињеница да је математика апстрактна, а не реална наука. Међутим, без обзира што је економија [[друштвене науке|друштвена наука]], математички језик, постао је доминантан у многим њеним сферама.<ref name="ведад">Математика за економисте на Економском Факултету Универзитета у Тузли [http://www.frontslobode.org/vedad/ekon/EkonomijaPres0.article.pdf Увод у математичку економију], Ведад Пашић, приступ 22.5.2013</ref>
== Модел ==
Економски модел у овом случају се приказује помоћу [[математички модел|математичког модела]]. За описивање његове структуре користе се [[једначина|једначине]], добијене усвајањем одређеног скупа претпоставки, на основу којих се успоставља веза између различитих [[променљива (математика)|променљивих]] у једначинама. Тако се из претпоставки, применом математичких операција над једначинама изводе закључци.
Ред 133:
=== Међусекторски модел ===
[[Василије Леонтијев]] ({{јез-ру|Василий Васильевич Лео́нтьев}}; 1906—1999), добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]] (1973), у својој статичкој улазно-излазној ({{јез-ен|input-output}}) анализи америчке привреде, објављеној 1941. године је претпоставио да се привредна активност може свести на n повезаних сектора.<ref name="часопис">Економски факултет у Београду - часопис „Економски анали“ бр. 172: [http://ea.ekof.bg.ac.rs/pdf/172/3_1%20Arsic.pdf Василиј Леонтијев, творац инпут-аутпут анализе]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Милојко Арсић, стр. 115—127, јануар-март 2007, приступ 2.6.2013</ref> Помоћу статичке анализе, он је покушао да пронађе одговарајући ниво производње сваког производа, која би задовољила укупну потражњу за тим производом. Кренуо је од претпоставке да свака индустрија има само један хомогени производ и да се за његову производњу употребљава фиксни однос потрошње, те да је свака индустрија подређена константним приносима на опсег. Ове су претпоставке нереалне, али се индустрије, које имају нпр. више од једног производа, у теорији могу разматрати као посебне индустрије.<ref name="српски" /> Леонтијев је дошао до отворене и затворене форме модела. У затвореном моделу, компоненте потражње се третирају ендогено, па је у једном сектору потрошња производа из другог сектора директно пропорционална обиму производње тог сектора:
:<math>Q_{ij} = a_{ij}Q_j</math>
Ред 199:
:<math>\frac {\Delta {y}} {\Delta{x}} = \frac{ f(\Delta {x} + x_0) - f(x_0)} {\Delta{x}}</math>
мери просечна стопа промене променљиве <math>y</math> функцији од <math>x_0</math> и <math>\Delta {x}</math><ref name="српски" />
Коефицијент разлике елиминише употребу мерних једиица и показује одступања у облику неименованог броја, најчешће у [[проценат|процентима]]. Користи се у случајевима када су променљиве изражене у различитим јединицама мере.<ref>Електротехнички факултет Универзитет у Сарајеву: [http://people.etf.unsa.ba/~ksokolija/c/ug/pees/definicije.html Поузданост електричних елемената и система - Дескриптивна статистика] {{Wayback|url=http://people.etf.unsa.ba/~ksokolija/c/ug/pees/definicije.html |date=20120506095426 }}, приступ 9.6.2013</ref>
== Критика математичкој економији ==
Један број стручњака из области економије сматра да је претварање економске у техничку науку, која тежи ка математичкој формализацији, где се у обзир узимају искључиво математички мерљиви параметари, последица владавине [[неолиберализам|неолиберализма]], идеологије која се залаже за [[слободно тржиште]], [[идивидуализам]] и [[приватна својина|приватну својину]]. Они критички гледају на тежњу да се економија претвори у универзалну науку, без било каквих географских и историјских специфичности, као што се то може учинити са математиком и физиком, чије су законитости једнако применљиве свуда у свету. За своје тврдње наводе примере да су већина данас економски најбогатијих [[држава]], истовремено и највећи поборници слободног тржишта, какво се сада „натура“ и свим другим државама, у свом настанку имале сасвим другачији приступ. Наиме, већина данас развијених држава су у свом настанку, да би заштитиле сопствене националне интересе, уводиле потпуно супротне економске мере, од оних за које се данас залажу, као што су [[царина|царине]], државне субвенције и рестрикције у [[трговина|трговини]] с [[иностранство]]м. Наводећи примере из прошлости, они су дошли до закључка да свака држава има своје специфичности и да се економска анализа за сваку појединачно не може свести само на општеважеће математичке законитости. Осим тога, они истичу да се данашњи економисти срећу и са другим проблемима, везаним за неолиберализам и математички приступ анализе, као што је уска специјализованост стручњака, која онемогућава сагледавање економских процеса, предвиђање или проналажење одговарајућег решења. Такође, сматрају да ће тенденције стручњака из области економије, које потенцирају математички приступ, временом морати да се промене, с обзиром да су резултати њихових досадашњих анализа довели до катастрофалних последица у економијама појединих држава и значајно допринели економској кризи на глобалном нивоу.<ref>Фонд Слободан Јовановић: [http://www.slobodanjovanovic.org/2011/11/29/jovan-b-dusanic-sjaj-i-beda-ekonomske-nauke/ „Сјај и беда економске науке“] {{Wayback|url=http://www.slobodanjovanovic.org/2011/11/29/jovan-b-dusanic-sjaj-i-beda-ekonomske-nauke/ |date=20120117033350 }}, Јован Б. Душанић, 29.11.2011, приступ 22.5.2013</ref>
== Економетрија ==
Математичку економију треба разликовати од [[економетрија|економетрије]], која се бави мерењем економских података, док математичка економија пружа алатку за њихову анализу.<ref name="ведад" /> Математичка економија и економетрија су подједнако битне у теорији одлучивања. Међутим, док се математичка економија формализује економске моделе, које економска теорија претпоставља, економетрија примењује статистичке методе на стварне податке да би оценила моделе које економска теорија претпоставља.<ref>Економски факултет Универзитета у Осјеку: [http://ebookbrowse.com/328807-jedna-metoda-procjene-prinosa-doc-d50852270 „Једна метода процене приноса“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Доминика Црњац Милић, присту 29.5.2013</ref>
== Извори ==
|