Мајданпек — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 44:
[[Датотека:Прва топионица Мајданпек.jpg|мини|лево|200п|Државна топионица [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]] Мајданпек ([[1849]]-[[1859]]) којом су ударени темељи [[Тешка индустрија|тешке индустрије]] у Србији и на Балкану. Цртеж [[Феликс Каниц|Феликса Каница]] из [[1861|1861.]] године.]]
 
На позив кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] у Србији су боравили [[1835.]] године рударски старешина и инжењер барон [[Сигмунд Август фон Хердер]] са сарадницима из [[Саксонија|Саксонија]], који су вршили теренска испитивања за отварање рудника, изградњу ливнице и рударске железнице.<ref>[http://www.klubglasnik.net/v/a235e93b-d472-4775-a723-7d42d5c940b9/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%A0%D0%A3%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%A1%D0%9A%D0%9E-%D0%9F%D0%A3%D0%A2%D0%9E%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%95-%D0%9F%D0%9E-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%98-1835-%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%95.aspx Рударско путовање по Србији 1835. године], Службени гласник, 2014.</ref><ref>[http://www.academia.edu/3055799/Poseta_barona_Herdera_Srbiji_i_prvi_plan_o_izgradnji_%C5%BEeleznice Посета барона Хердера и први план за изградњу железнице], Мр Момир Самарџић, Истраживања, 18 (2007), 135–144.</ref> Барон Хердер је у [[Кнежевина Србија|Кнежевину Србију]] донео покон збирку од 500 примерка минерала које је сакупио по различитим крајевима света, а потом обогатио узорцима и из Србије.<ref>[http://www.rgf.bg.ac.rs/aktuelnosti/aktuelnosti/Blago%20Zemlje/15-16%20MNRLS%20SER%2060_210x285.pdf Прва минеролошка збирка]</ref> Из "баронове збирке“ до данас су сачувана 254 узорка која се чувају на прописан начин у збирци - музеја Рударско - геолошког факултета Универзитета у Београду.<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/i_kriptonit_u_vitrinama.14.html?news_id=214976 И криптонит у витринама (Данас, Јелена Тасић, 10. мај 2011.)]</ref> Хердер је поново открио и назначио рудна налазишта код реке Мали Пек, односно Мајданпека. Наредне деценије, [[1848|1848.]] године, из [[Доњи Милановац|Милановца]], у ове брдско-планинске пределе, богате шумом и дивљачи, долази млади рударски инжењер Василије Божић, један од првих државних питомаца који је завршио Рударску академију у Шемницу, са још четири радника где започињу, на више места, са надљудским напорима на рашчишћавању терена обарањем дрвећа и пробним откопима. Већ, следеће године, [[1849|1849.]], млада кнежевина из државних средстава започиње са изградњом топионице [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]], која ће трајати до [[1859|1859.]] Изградња овог предузећа представљало је једну од највећих инвестиција у земљи, којом је утемељена савремена [[тешка индустрија]] у Србији и на Балкану. Топионица је имала савремену опрему и машине за то доба, високу и ниску пећ на угаљ за топљење, а [[1852|1852.]] уграђује се и [[парна машина]]. Осим тога, изграђено је насеље са кућама за рударе и чланове њихових породица. Мајданпек је на основу Уредбе проглашен окружном вароши [[1853.]] године.<ref>[https://istorijaosvmpek.wordpress.com/из-прошлости-нашег-краја/проглашење-мајданпека-окружном-варо/ Из прошлости нашег краја: Проглашење Мајданпека окружном вароши]</ref> У то доба, кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]], [[1856|1856.]] године, изградио је у оближњој [[Брестовачка Бања|Брестовачкој Бањи]] дворац - летњиковац, који и данас постоји.<ref>[{{Cite web |url=http://www.panacomp.net/hoteli_srbija?mesto=hoteli-brestovacka-banja |title=Клуб Хотел РТБ Бор Брестовачка Бања] |access-date=06. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150106103714/http://www.panacomp.net/hoteli_srbija?mesto=hoteli-brestovacka-banja |archive-date=06. 01. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref>[http://rtb.rs/princeza-katarina-karadordevic-posetila-bor/ ''У дворцу својих предака – принцеза Катарина посетила Бор''], РТБ Бор, 2013</ref><ref>[http://centarzakulturubor.org.rs/21-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B5/ Дани Брестовачке бање - Центар за културу општине Бор]</ref> Исте године у Мајданпеку је изграђена школа а две године касније, [[1858|1858.]], завршена је градња Цркве Св. Петра и Павла по пројекту [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]] (1811-1876).<ref>[http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm Црква Св. Петра и Павла]</ref> Остало је забележено да топионица преко зиме није радила током тог пионирског периода. Међутим, влада није имала даља финансијска средства за проширење радова у Мајданпеку након чега је донела одлуку да се страним улагачима преда рудник на коришћење на обострану корист. Ова вест о давању рудника под закуп пренела се читавом Европом. Рудником су потом на осново уговора управљале наизменично француска, енглеске и аустријска компанија са белгијским капиталом. У међувремену, донет је Закон о рудницима, [[15. април]]а [[1866|1866.]] године, који је регулисао ову област. За време енглеског власништва над руднком у ливници и машинској радионици у Мајданпеку су [[1882|1882.]] израђене прве [[Парна локомотива|парне локомотиве]] и теретни вагони у Србији и на Балкану. У Мајданпеку је две године пре, [[Београд]]а, [[Нови Сад|Новог Сада]] и [[Ниш]]а, јуна [[1882|1882.]] године, свечано пуштена прва железничка индустријска пруга, ширине колосека 600 мм, када је локомотива са четири вагона прешла деоницу од 15 километара.
[[Датотека:Majdanpek sa Starice danju.jpg|мини|200п|лево|Мајданпек и његов рударски коп са планине Старице]]
[[Datoteka:Majdanpek sa Starice noću 01.jpg||мини|десно|200п|Мајданпек ноћу са врха Старице. На слици се види осветљен стадион „Никола Паско" РФК „Мајданпек", који се тренутно такмичи у [[Зона Исток у фудбалу|Зони Исток]].]]
Ред 53:
У Мајданпеку је [[1933|1933.]] године почела са обрадом руда [[лимонит]]а, која се од [[1937|1937.]] године прерађивала у [[Железара Смедерево|Сартидовој]] топионици изграђеној у Мајданпеку. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[18. август]]а [[1947|1947.]] године, национализован рудник наставља рад са застарелом технологијом под новим називом „Рудник Мајданпек“. Године [[1954|1954.]] основано је предузеће „Рудник бакра Мајданпек – РБМ“ када се креће са улагањем у дробљење и изградњу флотације. На брду Швајц откривено је лежиште руде познато као „Јужни ревир“. На свечаности [[25. јун]]а [[1961|1961.]] године, прве количине руде мајданпечког концентрата послате су камионима на даљу прераду у Бор. Тада је на основу решења РБМ укључен у „Рударско-топионичарски басен Бор“. У јесен [[1971|1971.]] године завршена је нова флотација.
[[Датотека:RfkMajdanpek.png|мини|лево|230п|Грб РФК Мајданпек.]]
У међувремену, почео је да се гради потпуно нов град на месту старог рударског насеља, а [[28. новембар|28. новембра]] [[1970|1970.]] године пуштена је свечано у рад „[https://web.archive.org/web/20141225174811/http://www.ipm-mpek.rs/zlat.htm Златара Мајданпек]“. Занимљиво да је ова златара израдила медаље за зимске олимпијске игре „[[Зимске олимпијске игре 1984.|Сарајево '84]]". Након пет година градње почела је са производњом, [[1980|1980.]] године, „[http://www.fbc-m.com/srpski/ Фабрика бакарних цеви]“. Међутим, током [[1970]]-их и [[1980]]-их експлоатација је имала снажан политички притисак када су се због јавности јурили рекорди у производњи. Као последицу тог времена, бржег долажења до руде, остао је оштрији нагиб површинског копа Јужни ревир него што су домаћи и страни прописи то дозвољавали. Преузак левак копа је био главни разлог превременог напуштања Јужног ревира. У Мајданпеку се налази ловачко удружење „Срна“ које има традицију од [[1898|1898.]] године. Музеј у Мајданпеку је настао [[1998|1998.]] године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку [[1984|1984.]] године. [[ФК Мајданпек|Рударски-фудбалски клуб „Мајданпек"]] основан је [[1934]], а један од познатијих играча који је потекао из овог клуба био је [[Дејан Петковић]], који је фудбалску славу стекао у [[Бразил]]у.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2404614/o-gringo.html О, Гринго], РТС.</ref>
[[Датотека:Kazandzija.jpg|мини|десно|200п|[[Казанџија|Казанџијска радња]]. Све до средине [[20. век]]а производи од бакра израђивани су махом у занатским радионицама, а данас су то углавном индустријски производи. Занимљиво да једна од четири клисуре у Ђердапу носи назив [[Казан (клисура)|Казан]].]]
Због [[Ратови у бившој Југославији|рата у СФРЈ]] [[1991.]] долази до пада рударске и индустријске производње и данас се град бори да обнови раније индустријске успехе. На почетку [[21. век]]а рудник се састоји од два површинска копа: Јужног и Северног ревира, као и флотације бакра Мајданпек. У руднику Мајданпек главни ресурс представља руда бакра, а у мањим количинама руде сребра и злата. У саставу РТБ Бор [[2014.]] године отворена је нова топионица и фабрика [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] по модерној технологији и према најновијим еколошким стандардима, у вредности од приближно 250 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zavrsena-izgradnja-nove-topionice-rtb-bor_550420.html Завршена изградња нове топионице (РТВ, 23. децембар 2014)]</ref> У пролеће [[2018.]] године почела је реконструкција железничке пруге [[Пожаревац]] – Мајданпек дужине 90 километара, а вредност радова, који ће трајати до јесени, износиће 30 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rekonstrukcija-pruge-pozarevac-majdanpek-gotova-do-21.-novembra_923828.html Реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек готова до 21. новембра (РТВ, 2. јун 2018)]</ref> Крајем [[август]]а [[2018.]] године, након расписаног тендера већински власник од 63 одсто Рударског-топионичарског басена „Бор" у чијем саставу послују и рудници у Мајданпеку постаје [[Кина|кинеска]] рударска компанија „Зијин", која се обавезала да за докапитализацију инвестира у постојеће и нове капацитете, као и за решавање старих дугова, 1,46 милијарди долара.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/410349/Bor-na-putu-svile Бор на путу свиле (Политика, Аница Телесковић 31. август 2018.)]</ref> Од целокупне суме за решавање проблема [[Екологија|еколошких]] загађења предвиђено је да се уложи 136 милиона долара.
Ред 63:
Симбол и заштитни знак Мајданпека представља планина Старица (796 м) са које се пружа поглед на рударске копове и град, чија главна улица се налази на 200 метара надморске висине. На Старици се налази уређена скијашка стаза Рајково. Удаљена је четири километара од града, на путу према Доњем Милановцу. До скијалишта се стиже асфалтним путе. Скијашки центар Рајково поседује скијашки лифт типа „сидро", капацитета 1.100 скијаша на сат. Лифт савладава висинску разлику од 200 метара и опслужује две скијашке стазе дужина 1.000 m и 1.200 m. Осим тога, скијалиште Рајково располаже и моторним санкама и ски-табачем за уређивање стазе.
 
Под Старицом, у мешовитој шуми [[Буква|букве]], [[јавор]]а и [[храст]]а смештена је [[Рајкова пећина]], на свега 3,5 километара од Мајданпека, у чијој околини се налази 110 пећина и поткапина. Рајкова пећина је речна проточна пећина кроз коју протиче Рајкова река, и спада у једну од највећих туристичких пећина у Србији.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.523.html:507387-Rajkova-pecina-ceka-goste ''Рајкова пећина чека госте''], В. новости, С. М. Јовановић, 27. август 2014.</ref><ref name="automatski generisano2">[http://prostorcem.org/downloads/turisticke_pecine_srbije.pdf ''Туристичке пећине Србије''] {{Wayback|url=http://prostorcem.org/downloads/turisticke_pecine_srbije.pdf |date=20150103224410 }}, Милорад Кличковић, Висока туристичка школа, Београд, 2010.</ref> Поред богатог пећинског накита, највећи утисак на посетиоце у акустичној пећини оставља сам жубор потока. Отворена је за јавност, уз присуство 3000 људи, као друга туристичка пећина у Србији, [[12. септембар|12. септембра]] [[1972|1972.]] године.<ref name="automatski generisano2" /> Рајкова и Паскова река истичу из својих пећина и творе Мали Пек, од кога је низводно направљена вештачка језерска акумулација Велики Затон, која уједно представља омиљено излетиште становника Мајданпека. На око 12 километра од Мајданпека налази се на истоименој реци Ваља Прераст или Шупља стена, природни камени мост, под заштитом државе, пружа се од југозапада ка североистоку на дужини од 100 м, односно 26 м у висини горње ивице лука. Распон прераста износи 150 м, а ширина њеног отвора при дну у висини речног корита 9,7 м.<ref>[http://serbianoutdoor.com/2012/01/kapije-tajni/ ''Капије тајни'']Клуб активних уживалаца природе, Гордана Атанасијевић , 2012</ref><ref>[http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/prerast.htm Шупља стена]</ref>(Види:[http://www.toom.rs/uploads/images/turisticka_karta_2.jpg туристичка карта општине Мајданпек])
 
== Култура и образовање ==