Грчка краљевска породица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Политички успех Данске краљевске породице, наставио се и после одласка Принца Вилхелма, у Атину.
Његова млађа сестра [[Принцеза Дагмар|принцеза Дагмар]] (познатија у породици под надимком Мини), [[1866.]] године, удала се за руског престолонаследника Царевића Александра Александровича (рођ.1845., владао Русијом од 1881-1894), после претходне, неуспешне веридбе са његовим старијим братом, који је умро пре него што је могло да дође до венчања. Ова традиција поновила се и касније у [[Енглеска|Енглеској]], [[1894.]] године, када се принцеза Меј (Марија од Тека), удала за [[Краљ Џорџ V|Принца Џорџа]] (касније Џорџа V, рођ.1865., владао Великом Британијом и Ирском од 1910-1936.) брата свог несуђеног
Царевић Александар (познатији као Саша), био је по свом спољњем изгледу огроман и снажан човек и планирао је да се ожени женом "из народа", дакле не принцезом. Када му је било понуђено да се ожени несуђеном вереницом свог покојног брата, са задовољством је прихватио да буде наследник руског престола. Њихов брак, без обзира на почетне сумње у односу на успех од стране породице, показао се као изузетно складан и успешан, а производ неизмерне љубави младих супружника, била су бројна њихова деца, укључујући ту и последњег руског цара Светог [[Николај II|Николаја II Романова]].
У оба случаја, и као грчки краљ и као шурак Руске царске династије, Ђорђе I позван је у посету, у руску царску престоницу [[Петроград]] [[1867.]] године. Било је познато да је Ђорђе тражио невесту, а руски [[Цар Александар III]] имао је само једну ћерку (Ђорђеву сестричину), која је већ била удата
Знајући да његов брат [[Велики Кнез Константин]] има неколико ћерки зрелих за удају, предложио је једну од њих, принцезу Веру, као будућу, могућу младу, па им је организовао сусрет у Константиновој палати, у [[Павловск|Павловску]], у близини [[Петроград|Петрограда]]. При сусрету, међутим, Ђорђе је упознао и загледао се у Верину млађу сестру, петнаестогодишњу принцезу Велику Кнегињу Олгу. Била је то љубав на први поглед. Пар се венчао, још исте године.
Олга, која је била толико млада да је са собом у Атину, понела чак и своје лутке, деловала је као врло инспиративан избор за титулу грчке краљице. Стигла је у Атину у грчкој народној ношњи и била изузетно узбуђена дочеком
Почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], краљица-удовица отишла је у родну Русију из неутралне Грчке, када је то њеној старој отаџбини било најпотребније. По руским војним болницама помагала је рањеницима и бавила се хуманитарним радом. Током живота ове жене, троје њене деце венчањима се "вратило" у окриље Руске царске породице, тако да је Краљица Олга увек била добродошла код своје фамилије, у Павловск, где је провела читав рат и период бољшевичке револуције. Два њена брата, четири братанца и два зета убијена су од стране бољшевичких хорди, на најсуровији начин, за само неколико месеци. Током интервенције данске Владе, грчка краљица успела је да напусти Русију у децембру [[1918.]] године и да се безбедно врати кући. Храбро је владала Грчком, као регент до [[1920.]] године, све до напуштања отаџбине у коју се удала и коју је неизмерно волела, када је проглашена Прва грчка Република. Умрла је у [[Рим|Риму]], [[1926.]] године.
Два оснивача грчке династије, Ђорђе и Олга, били су у потпуности одани и посвећени својој новој отаџбини, као што су то били и једно према другом. Чињеница да немају ни капи грчке крви није имала никаквог утицаја на љубав према грчком народу. Њихова посвећеност и одговорност према земљи и народу, као и међусобни складан однос, утицали су и на будућност њихових потомака, који су наследили исте особине, иначе, васпитавани у дубоко православном духу, па тако и данас играју важну улогу на светској политичкој сцени и представљају остатак праве хришћанске аристократије.
==Прва генерација "Олденбургових" (грана Гликсбург)==
| |||