Новограчаничка митрополија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 25:
=== Оснивање слободних епархија ===
 
Након подјеле [[Епархија за Америку и Канаду|Америчко-канадске епархије]] ([[1963]]) дошло је до суспендовања епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија (Миливојевића)]] који није прихватао одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] о стварању три нове епархије ([[Митрополија средњозападноамеричка|Средњозападноамеричке]], [[Епархија западноамеричка|Западноамеричке]] и [[Епархија источноамеричка|Источноамеричке и канадске]]). Наиме, епископ Дионисије је сазвао Десети Црквено-народни сабор који је одржан од 10. до 14. новембра 1963. године. На њему је одлучено да се не примају никакве одлуке, рјешења, наређења и упуства од стране [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]] из [[Београд]]а док у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] влада комунистички режим. Одбачене су све одлуке о суспендовању епископа Дионисија и о подјели Америчко-канадске епархије на три нове. Донесена је одлука да се Епархија америчко-канадска прогласи за слободну и независну и за епископа је изабран архимандрит [[Иринеј Ковачевић|Иринеј (Ковачевић)]]. Затим, марта [[1964]]. године [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] лишио је чина епископа Дионисија и вратио га у ред световњака под именом Драгољуб Миливојевић.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC013.htm Настанак раскола на северноамеричком континенту, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC013.htm |date=20150924112235 }}, Приступљено 4. 9. 2014.</ref>
 
Након доношења одлука [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] у мају [[1963]]. и марту [[1964]], које су се тицале епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија (Миливојевића)]], дошло је до изјашњавања за и против [[Српска православна црква|Српске патријаршије]] у [[Београд]]у и до прилажења већине црквено-школских општина у [[Аустралија|Аустралији]] рашчињеном епископу Дионисију. Затим, октобра [[1964]]. на аустралијски континент је дошао рашчињени Дионисије с главним задатком да своје присталице охрабри и оснује нову епархију. Сазван је Црквено-народни сабор, који је одржан [[31. октобар|31. октобра]] [[1964]]. године. Већином гласова Сабор је одлучио да се оснује ''Слободна српска православна црква — Епархија за Аустралију и Нови Зеланд'', а за првог епископа је изабрао архимандрита [[Димитрије Балаћ|Димитрија Балаћа]].<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm Оснивање епархија, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm |date=20160304125609 }}, Приступљено 4. 9. 2014.</ref> Наслиједили су га [[Петар Банкеровић]] (1979—1988) и [[Василије Веиновић]] (1991—1994).