Мурманска област — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Спашавам 3 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 276:
На основу археолошких налаза извесно је да је [[Кољско полуострво]] било насељено још током -{VIII}- и -{VII}- миленијума пре нове ере у периоду арктичког [[палеолит]]а.<ref>'-{'В. Я. Шумкин''. Этапы освоения Северо-Запада Европейской Арктики,}- 2015</ref><ref>[http://kae.rekvizit.ru/olen/olintr.htm Кольская археологическая экспедиция]</ref> У том периоду су се на кољско подручје доселиле прве ловачке групе из [[скандинавија|Скандинавије]], а у периоду између [[4. миленијум п. н. е.|IV]] и [[2. миленијум п. н. е.|II миленијума пре нове ере]] долази до досељавања људи из међуречја [[волга|Волге]] и [[ока (река)|Оке]]. У наредним периодима уследиле су и миграције са Северног Урала.
У средњем веку Кољско полуострво је било метом територијалних претензија између новгородских и норвешких кнежева, а сходно одредбама мировног уговора између две земље потписаним [[1326]]. Норвешка се одрекла територијалних претензија на полуострво у корист [[новгородска република|Новгородске републике]].<ref>{{cite book|first=А. А.|last=Киселев|title=«Новгородский период». Возникновение «лапландского спора»|year=2008|publisher=Кольская энциклопедия|location=Санкт-Петербург|url=http://ke.culture51.ru/content.php?id=11#novgorod|pages=79-80|access-date=02. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150207152446/http://ke.culture51.ru/content.php?id=11#novgorod|archive-date=07. 02. 2015|dead-url=yes|df=}}</ref> Новгородски трговци и ловци су током целог [[12. век|-{XII}- века]] несметано путовали на север до полуострва, а у једном новгородском летопису из [[1216]]. налазе се први писани подаци о облику владавине који је Новгородска република проводила на подручју Кољског полуострва.<ref name="зз">{{Cite web |url=http://murmantown.ru/interes.htm |title=MurmanTown — город Мурманск >> Интересные факты в жизни Мурманска и области |access-date=02. 10. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100222073347/http://murmantown.ru/interes.htm |archive-date=22. 02. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref>
Прва стална насеља на полуострву су оснивана током [[15. век|-{XV}- века]]. Подручје Кољског полуострва [[1478]]. улази у састав [[велика московска кнежевина|Московске кнежевине]]. Након што је [[1583]]. завршена градња утврђења око [[кола (град)|Коле]] у град су пермештени локални органи управе.<ref>[http://kolamap.ru/library/1960_ushakov.htm И. Ф. Ушаков «Кольский острог» — Кольские карты]</ref> Почетком [[16. век|-{XVI}- века]] почиње интензивна мисионарска делатност међу староседеооцима [[Лапонци]]ма (које су руси у то доба називали ''Лопарима''), и за свега неколико година ([[1526]]−[[1533]]) у свим лапонским селима су подигнуте православне цркве, а сви Лапонци су преобраћени у [[хришћанство]]. Године [[1554]]. на реци [[Патсојоки|Паз]] подигнута је Борисоглебска црква као најважнији црквени и образовни објекат на кољском северу. Средином -{XVI}- века цело полуострво, а посебно град Кола постају важан центар међународне трговине у који су пристизали трговци са [[Британска острва|Британских острва]], из [[данска|Данске]], [[холандија|Холандије]] и Скандинавије.
Ред 324:
{{Pie chart
|thumb=right
|caption='''Религија у Мурманској области (2012)'''<ref name="ArenaAtlas">[http://sreda.org/arena Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia]. Sreda.org</ref><ref name="2012maps">[http://c2.kommersant.ru/ISSUES.PHOTO/OGONIOK/2012/034/ogcyhjk2.jpp. 2012 Survey Maps]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. "Ogonek", № 34 (5243), 27/08/2012. ''Retrieved 24-09-2012''.</ref>
|label1=[[Руска православна црква|Руска православна]]
|value1 = 41.7
Ред 552:
[[Датотека:Murmansk Bridge.jpg|мини|десно|250п|Мост преко [[Кољски залив|Кољског залива]] дужине 1.611 метара творен је [[2005]]. године.]]
По територији области пролази аутопут „М18 Кола” у дужини од 1.068 km. Аутопут пресеца област од југа ка северу и повезује [[Мурманск]] са [[Санкт Петербург]]ом преко [[Петрозаводск]]а. Од Мурманска протеже се даље преко Кољског моста у смеру северозапада и границе са [[норвешка|Норвешком]]. Укупна дужина аутопутева на тлу Мурманске области је 2.566 km. Већи значај од друмског има железнички саобраћај. Најзначајнија железничка пруга Мурманск−Санкт Петербург потпуно је електрификована [[2005]]. године, а у саобраћај је пуштена још [[1916]]. године. Укупна дужина железничких пруга у области је 870 km.<ref>[http://ke.culture51.ru/Jeleznodorojnii-transport-Myrmanskoi-oblasti-p2200.html Железнодорожный транспорт Мурманской области] {{Wayback|url=http://ke.culture51.ru/Jeleznodorojnii-transport-Myrmanskoi-oblasti-p2200.html |date=20150207140610 }} // Кольская энциклопедия. В 5-и т. Т. 2. Е — К / Гл. ред. А. Н. Виноградов. — Санкт-Петербург : ИС ; Апатиты : КНЦ РАН, 2009. — С. 56.</ref>
На подручју области постоје три ваздухопловне луке: Мурманск, Хибини и Ловозеро. Мурмански аеродром има статус међународног, а са њега углавном се врше летови ка другим значајнијим градовима у Русији − [[москва|Москви]], Санкт Петербургу, [[Череповец]]у, [[Архангељск]]у, [[Симферопољ]]у, [[Сочи]]ју и другим градовима. Услуге Мурманског аеродрома током [[2015]]. користило је укупно 751.258 путника. Хибински аеродром налази се на око 12 km јужно од града [[апатити|Апатита]] и са њега лете углавном мањи ваздухоплови ка Москви, Санкт Петербургу и Череповцу. [[Ловозеро (Мурманска област)|Ловозерски]] аеродром има углавном локални значај.
| |||