Цртеж — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 158:
Блискост цртежа портрета са сликарством је очигледна у практично свим цртежима портрета 15. века. Чак и упечатљиви [[Албрехт Дирер|Диреров]] цртеж портрета [[Цар Максимилијан|цара Максимилијана]] је настао као студија за портрет слику. Међутим, у исто време, неки од Дирерових цртежа портрета јасно указују да је реч о коначном делу, мада је у њима присутна одређена амбивалентност коју се може приметити и у делима других портретиста 16. века. У цртежима портрета уметника [[Жан Клуе|Жана]] и [[Франсоа Клуе|Франсоаа Клуеа]] у Француској и [[Ханс Холбајн Млађи|Ханса Холбајна]] у Швајцарској из истог века, наглашена је његова већа аутономија нарочито када је реч о цртежима рађеним у креди различите боје. Избор овог мекшег цртачког материјала, наглашавање обриса и деликатнија обрада унутрашњих плоха, даје овим цртежима једну особеност и живахност наглашавајући њихову блискост са сликарством.
Код полихроматских техника креде и пастела цртеж портрета је одржао своју независност и у 19. веку. У 18. веку, [[Квентин де ла Тур]], [[Франсоа Буше]] и [[Жан Батист Симеон Шарден]] — сви ови
У избору позе, технике и начина израде, на цртеж портрета, као и на друге уметничке форме, утичу опште стилске карактеристике сваке епохе. Тако је у [[барок]]у и [[рококо]]у у употреби сликарски приступ цртежу са нагласком на односе [[светло-тамно]], у [[Неокласицизам|неокласицизму]] поново доминира линија а јавља се и једна нова врста портретног цртежа у профилу који настаје тако што се на црном папиру нацрта или директно исече контура облика главе портретираног. Овде би се могло рећи да се ради о једној врсти колажа. Уметници с почетка 19. века, а по угледну на наслеђе из 15. века, још једном имају за циљ прецизност у извођењу детаља и пластичних ефеката. Њихови омиљени материјали су тврђа оловка и сребренка, коју су поново открили [[Романтизам|романтичари]].
Уметници 19. и 20. века су више заинтересовани за психолошке карактеристике портрета и склонији мекшим материјалима као што су угљен, креде и пастел, који лакше прате различите уметникове импулсе. Карактеристични елементи и одговарајућа дистрибуција плоха у композицији портрета им леже боље него минуциозни приказ детаља. Дочаравање психичког расположења, интелектуалне напетости и уметникова припадност одређеном стилу или правцу, којих је у модернизму био велики број, су типичне одлике модерног портрета у цртежу који наставља да документује уметникове личне способности и вештину
== Познати уметници о цртежу ==
| |||