Хафис-паша — разлика између измена

Хафиз Мустафа паша(око 1770-те-Август.1805-те) је био Османски великодостојник у време Првог српског устанка. Рођен је у Нишу у сиромашној муслиманској породици негде око 1770-тих. Право име му је било Мустафа, а [[Хафиз|Хафиз]] означава титулу човека који је напамет научио Куран. Као младић учествовао је у [[Кочина Крајна|Аустријско-турском рату из 1788-1791]], где се истакао храброшћу и примереним војничким држањем. Брзо узнапредовао у служби и стекао велики углед и моћ. Његов успон у војничкој хијерархији је отпочео када је као војник учествовао у борбама против побуњених јањичара у Београдском пашалуку, у саставу јединица Шашит паше Лесковачког. Постављен је за [[муселим|муселима]], покрајинског намесника у Нишу. Касније му је дотељена титула [[капиџибаша|капиџибаше]]. Учествовао је у протеривању побуњених јањичара из Београдског пашалука.<ref>Васа Чубриловић, Бој на Иванковцу 1805, стр. 33,34,35,36</ref> Према описима био је врло енергичан и амбициозан човек, одан служењу Отоманској империји, који је на себе преузео сав терет решавања питања Срба и њихове буне.<ref>Други српски устанка, Жељко Фајфрић. стр. 37.</ref> Водио је велики углед како међу Турцима тако и међу Србима, јер се није понашао попут силника и ајана. На његов лични захтев, Султан га је у јулу [[1805]].те године по сугестији [[Наполеон Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] поставио за команданта војске окупљене у рејону Ниша, која је послата да преузме власт у Београду после мисије Бећир паше и да умири Србе. Погинуо је током [[Бој на Иванковцу|боја на Иванковцу]] 1805. године.