Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sablon
Спашавам 0 извора и означавам 3 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 2:
 
== Историја Правног система ==
Правни систем у [[Србија|Републици Србији]] припада тзв. [[Kontinentalno pravo|континентално-европском правном систему]]<ref>[http://studenti.rs/skripte/pravo/pravni-sistem/ правни систем]</ref> који порекло вуче још из римског права. Овом приликом не треба заборавити [[Душанов законик]]<ref>[http://www.delfi.rs/knjige/6728_postanak_i_znacaj_dusanova_zakonika_knjiga_delfi_knjizare.html Постанак и значај Душанова законика, Aleksandar Solovjev, ISBN : 8681563637, Душанов законик]</ref> који представља први писани правни акт у историји српског народа и овог дела [[Европа|Европског континтинента]]. Сам Законик је настао као специфична мешавина дотадашњег српског обичајног права и норми римског права које су живеле кроз Византију и састоји се од два основна дела, прави је донет 1349. године на државном сабору у [[Скопље|Скопљу]], а други, у форми измена и допуна 1354. године на државном сабору у граду [[средњевековни град Сер|Серу]] . Сам Законик чине четири основне целине : 1) Права и обавезе цркве; 2)Права и обавезе зависног становништва и властеле; 3) Судски поступак и кривично право и 4) Права и обавезе грађана (градског сталежа)<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zakonik-cara-stefana-dusana-izdanje-nikole-radojcica istorijska biblioteka]</ref>, Након пада [[Византијско царство|Византије]], како у [[Западна Европа|западној Европи]], тако и на простору [[Балканско полуострво|Балкана]] долази до застоја у развоју правног поретка, може се рећи чак и назадовања јер писане норме замењује [[Обичајно право|обичајно]], односно неписано право које се разликовало чак од регије до регије унутар једне државе, а још и више у појединим деловима Европе. Почетком средњег века српска држава бива окупирана од стране Османлијског царства што проузрокује улазак у сферу утицаја [[шеријат|шеријатског права]] чије су карактеристике биле драстично другачије од правног поретка који је до тада постојао. Почетком 19. века са слабљењем Османлијског царства и све широм аутономијом Србије појавила се потреба за правним регулисањем нове ситуације. Свакако најзначајнини правни акт у том периоду био је [[Српски грађански законик]] донет 1844. године, настао под утицајем све приснијих односа Србије, Француске, Немачке и Аустро-угарске монархије <ref>[http://www.overa.rs/gradanski-zakonik-kraljevine-srbije-1844-god-sa-kasnijim-izmenama.html Грађански законик Краљевине Србије]</ref>. По својим нормама и садржини тај акт био је један од најнапреднијих законика тог типа у том периоду у Европи. Да је тако говори чињеница да су његове одредбе дуго времена биле на снази, а неке чак и данас, конкретно у делу који се односи на поклон као облик располагања имовином <ref name="СВИМ">[http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf Закон о неважности правних прописа донетих пре 6.априла 1941. године и за време непријатељске окупације]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
 
=== Период од стицања независности 1878. године до почетка Другог светског рата ===
Са стицањем независности од Турске [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] 1878. године <ref>[http://ruskarec.ru/politics/2013/07/20/berlinski_kongres_prva_balkanizacija_23559.html Берлински конгрес, прва „балканизација“ 20. јул 2013. Петар Искендеров, Радио „Глас Русије“]</ref> појавила се потреба да се са правне стране уреди живот, права и обавезе новонастале државе и њених грађана. Обзиром на везе са Немачком, Француском и Аустро-угарском у то време, правни поредак је силом прилика представљао мешавину норми и решења садржаних у правним системима ових држава. Имајући у виду да је у периоду до Првог светског рата краљевина Србија била махом [[Апсолутизам|апсолутистичка држава]] правни систем је одликовала велика нестабилност и умногоме је зависио од воље владара. Након голготе [[Први светски рат|Првог светског рата]] и настанка Нове државе Краљевине [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]] дошло је до усвајања тзв. [[Видовдански устав|Видовданског устава]] 28.06.1921. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/vidovdanski_ustav.html Видовдански устав]</ref> Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 28. jun 1921 (Vidovdanski ustav), <ref>[[Архив Југославије]]</ref> који је требало да омогући напредак и развој државе. Међутим, антагонизми који су карактерисали државу довели су до убиства посланика Хрватске сељачке странке у скупштини<ref>[http://Меци%20са%20говорнице%20:%2085%20година%20од%20атентата%20у%20Скупштини%20Краљевине%20СХС%20 Меци са говорнице : 85 година од атентата у Скупштини Краљевине СХС]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> заједничке државе узроковали су да краљ [[Александар I Карађорђевић]] 6. јануара 1929. године суспендује овај Устав што је догађај који је у историји познат као [["Шестојануарска диктатура"]]. Тада је и дошло да промене назива државе из [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] у [[Краљевина Југославија]] са циљем стварања свести о новом народу, али такав наметнут потез никада није донео жељене резултате већ је постојећу кризу само додатно продубио. Суспензија Устава од стране монарха је државу довела на ивицу распада, па је ради умирења јавности Александар I Карађорђевић 6. септембра 1931. године донео такозвани [[Октроисани устав (вишезначна одредница)|"Октроисани"]] или "Септембарски устав" <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/oktroisani_ustav.html Октроисани устав]</ref> који је требало да створи привид како је Краљевина Југославија [[Уставна монархија|уставна]], [[уставна монархија|парламентарна монархија]] , иако је у суштини сва власт и даље остала у рукама краља. Тешке муке државе од које се пуно очекивало, а јако мало добило прекратила је нацистичка окупација 6. априла 1941. године <ref>[http://Капитулација%20краљевине%20Југославије Капитулација краљевине Југославије]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
 
=== Период од краја Другог светског рата до данас ===