Ужице — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 60:
Први становници Ужица и околине били су [[Илири]], односно њихова племена Партини и Аутаријати. Широм ужичког краја оставили су своје гробнице и споменике. Доласком [[Антички Рим|Римљана]], ови простори увршћени су у састав провинције Далмације, а Илири су романизовани. На месту данашњег Ужица налазио се мањи град [[Капедунум]] ({{јез-лат|Capedunum}}), који је имао важну улогу у овој римској провинцији.
У [[средњи вијек|средњем веку]] долазе [[Словени|словенска]] племена, а потом и [[Срби]] из [[Бела Србија|Беле Србије]]. Око 1180. године, велики жупан [[Стефан Немања]] је Ужице припојио [[Рашка|Рашкој]], а пре тога налазило се у поседу жупана [[Страцимир Завидовић|Страцимира]], рођеног брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. Када је краљ [[стефан Драгутин|Драгутин]] абдицирао у корист свог брата [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]], за себе је задржао [[Златибор]], [[Ариље]] и Ужице, и, добивши од угарског краља [[Мачва|Мачву]], створио је тзв. Сремску краљевину. Када је краљ Драгутин умро, ови крајеви опет су ушли у састав [[Историја Србије у средњем веку|Србије]]. У овом периоду ([[1329]]. године) се јавља и први запис назива Ужице. У то време Ужице је био мали град, али стратешки важан, на путевима ка приморју.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/Србија+данас/1214690 РТС: „Први писани помен Ужица“ (22. октобар 2012.)], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Након смрти цара [[стефан Душан|Душана]], Ужице је ушло у посед [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]]. После његове смрти градом је овладао његов братанац [[Никола Алтомановић]]
[[Ужички Град|Ужичка тврђава]], која надгледа скоро цео град са околњег брда, највероватније је настала или у периоду владавине Војислава Војиновића или Николе Алтомановића, мада се први писани спомени који потврђују њено постојање јављају тек после турског освајања.
=== Турска власт ===
[[Османско царство|Турци]] су освојили Ужице [[1463]]. године, и остали у њему наредна четири века. Према османском попису из [[1498]]. године, насеље је имало статус села, величине која се може поредити са данашњим селима овог округа. У њему било је свега 56 породичних кућа, 42 неожењена становника, три удовичке куће, пет воденица, и свега један [[Муслимани|муслимански]] становник. Од овога па до [[1516]]. године Ужице доживљава нагли развитак досељавањем муслиманског становништва у насеље, које од овог пописа добија и статус вароши. По овом попису, број [[Хришћани|хришћанских]] кућа порастао је на 96, а муслиманских домова било је чак 160.
Тренд насељавања муслимана у Ужице понавља се и на новом попису који је вршен за време владавине [[Сулејман Величанствени|Сулејмана величанственог]], између [[1522]]. и [[1530]]. године, а на њему се број муслиманских становника повећава на чак 253. Ваља напоменути да су ови становници најчешће били занатлије или трговци, и да је пораст њиховог броја у већини случајева резултат досељавања, а не [[исламизација]] старог становништва. У овом попису такође сазнајемо да су се досељеници највише насељавали око тврђаве, што се не поклапа са данашњом распрострањеношћу популације, која је у долини реке [[Ђетиња|Ђетиње]].
=== 19. век ===
[[Ужичка нахија]] је била једна од нахија [[Смедеревски санџак|Београдског пашалука]], где је и остала све до [[1807]]. године, када су је ослободили [[Први српски устанак|српски устаници]]. У ослобођеној Србији Ужице је било средиште округа и среза, са много трговаца и занталија. Тек пред крај 19. века Ужице је почело да се развија као индустријски град. Ужице је било први град у Србији са електраном саграђеном по [[Никола Тесла|Теслиним]] принципима. [[Хидроелектрана „Под градом“|Хидроелектрана на Ђетињи]] је саграђена 1900.
=== Ужичка република ===
Линија 188 ⟶ 192:
== Насеља у Ужицу ==
Највеће насеље у Ужицу је [[Севојно]] (7.101 становник) и оно представља и [[Градска општина Севојно|градску општину]]. Севојно се налази на источном делу града. Како се креће ка западу и ка центру града прво следеће насеље на које се наилази је Сењак, затим Крчагово (где се налази болница) и Доварије. Услеђује насеље Липа, а затим центар града, даље ка западу су насеља Коштица, Теразије, Турица и Дубоки Поток (које је последње насеље на западном излазу из града). У јужном делу Ужица су Забучје и Међај, а на северу Ракијска пијаца, Царина, Татинац, Вујића Брдо, Сарића Осоје, Пора, Бело гробље, Глуваћи итд.
== Спорт ==
| |||