Пљувачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 60:
* екскреторна функција (излучивање [[јод]]а, алкалоида, [[вирус]]а, супстанци из [[крв]]и) и др.
Пљувачка игра значајну улогу у одржавању физиолошког стања [[усна дупља|усне шупљине]] и почетног дела дигестивног тракта. Заштитни ефекат на слузницу се остварује захваљујући присуству гликопротеина и мукоидних продуката које луче велике и мале пљувачне жлезде. Они штите слузницу од потенцијално канцерогених чинилаца као што су пушење и разна хемијска средства, а спречавају и сушење усне дупље у току [[дисање|дисања]] на уста. Осим тога, пљувачка садржи бројне компоненте које посебно или у комбинацији играју улогу баријере против инвазије [[бактерија]], [[вирус]]а и других патогених микроорганизама. Променом количине и састава пљувачке стварају се услови за развој различитих облика [[инфекција|инфекције]] усне шупљине, жлезда, ждрела и целокупног организма.<ref name="pdf2">[http://famona.sezampro.rs/OTOHNS/KATEDRA/orl4.pdf Усна шупљина и пљувачне жлезде]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
=== Лучење ===
Ред 66:
У нормалним условима се у сваком тренутку (осим током спавања) лучи око 0,5 -{ml/min}- пљувачке. Ово даје дневну количину од 800-1500 -{ml}- излученог сока. На лучење пре свега делују парасимпатичка нервна влакна која полазе из саливаторног једра. Осим тога, разне чулне сензације (поготово кисела [[храна]]) могу да изазову обилно лучење пљувачке. На ове центре могу утицати импулси из виших хијерархијских структура [[нервни систем|нервног система]]. Још један битан фактор који утиче на лучење је проток [[крв]]и у жлездама потребан за адекватну нутрицију и секрецију.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref>
Током осам сати сна излучи се свега око 10 -{ml}- пљувачке. Од дневно излучене количине око 23% потиче од [[доушна жлезда|паротидних]], 65% од [[подвилична жлезда|подвиличних]], 4% од [[подјезична жлезда|подјезичних]] и око 8% од свих малих пљувачних жлезда.<ref name="pdf3">[http://famona.erbak.com/mf-surgery/gavric/mfhir06.pdf Обољења пљувачних жлезда (проф. др Миодраг Гаврић)] {{Wayback|url=http://famona.erbak.com/mf-surgery/gavric/mfhir06.pdf |date=20070930060101 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Појачано лучење среће се код [[Паркинсонова болест|Паркинсонове болести]], у [[трудноћа|трудноћи]] и код тровања [[жива|живом]].<ref name="pdf2" />
| |||