Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
Првобитне акантоде су биле морски организими, али су током [[Девон]]а слатководни облици постали доминантни. Ова група је значајна због две ствари: јер је прва позната група кичмењака која има вилице (-{[[Gnathostomata]]}-) и јер имају јаке бодље које дају потпору перајима. Ове бодље су учвршћене и не могу се померати (као леђно пераје ајкула).
[[Слика:Mesacanthus_Parexus_Ischnacanthus.JPG|мини|лево|Представници родова ''-{[[Mesacanthus]]}-, -{[[Parexus]]}-'', и ''-{[[Ischnacanthus]]}-'' у раном Девону]]
У оквиру ове класе постоје три [[ред (биологија)|реда]]: -{[[Climatiiformes]]}- (Климатиформес), -{[[Ischnacanthiformes]]}- (Исхнакантиформес) и -{[[Acanthodiformes]]}- (Акантодиформес). -{Climatiiformes}- имају оклоп на раменом делу и гомилу малих оштрих бодљи, -{Ischnacanthiformes}- имају зубе спојене са вилицом а -{Acanthodiformes}- су организми са филтрационим начином исхране, без зуба у вилици али са дугачким влакнима - наставцима шкржних лукова која имају улогу у филтрацији хране из воде.
 
Постоји теорија да је вилица Акантода настала од првог [[шкржни лук|шкржног лука]] неког претка риба са вилицом који је имао шкржни скелет изграђен од парчића спојене хрскавице.
 
Популаран назив бодљикаве ајкуле је научно неодговарајућ за ову групу риба. Акантоде су добиле овај назив јер су по изгледу сличне ајкулама, аеродинамичног облика, имају парна пераја, и јако уздигнут реп; јаке кошчане бодље дају потпору свим перајима сем репног — због свега тога су добиле назив бодљикаве ајкуле. [[Фосил]]изоване бодље и плочице које се налазе у [[седиментне стене|седиментним стенама]] су често све што је остало од ове групе риба.
41.942

измене