Бодљикаве ајкуле — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
{{Taxobox
| name = -{Acanthodii}-
Линија 18 ⟶ 17:
}}
 
'''Бодљикаве ајкуле''' ('''Акантоде''' или '''Акантоди''', ''-{Acanthodii}-'') је [[класа (биологија)|класа]] изумрлих [[риба]] која има сличности и са рибама са коштаним скелетом (-{[[Osteichthyes]]}-) и са рушљорибама (-{[[Chondrichthyes]]}-). По облику ова класа наликује [[ајкула]]ма, али њихова [[покожица]] (епидермис) је покривена ситним ромбоидним плочицама сличнимкоје су сличне [[крљушт]]и [[холостеи|холостахолостеиа]]. Сматра се да би акантоде могле да буду независна група која је настала од слабије специјализованих облика сличних данашњим рушљорибама.
 
Акантоде имају хрскавичаст [[скелет]], мада њихова [[пераја]] имају широку основу која је пуна костију. На предњем крају су ојачана са иглицамабодљама од [[дентин]]а.
 
Првобитне акантоде су биле морски организими, али су током [[Девон]]а слатководни облици постали доминантни. Ова група је значајна због две ствари: јер је прва позната група кичмењака која има вилице (-{[[Gnathostomata]]}-) и јер имају јаке дентинске бодље које дају потпору перајима. Ове бодље су учвршћене и не могу се померати (као леђнокод леђног перајепераја ајкула).
[[Слика:Mesacanthus_Parexus_Ischnacanthus.JPG|мини|лево|Представници родова ''-{[[Mesacanthus]]}-, -{[[Parexus]]}-'', и ''-{[[Ischnacanthus]]}-'' у раном Девону]]
У оквиру ове класе постоје три [[ред (биологија)|реда]]: -{[[Climatiiformes]]}- (Климатиформес), -{[[Ischnacanthiformes]]}- (Исхнакантиформес) и -{[[Acanthodiformes]]}- (Акантодиформес). -{Climatiiformes}- имају оклоп на раменом делу и гомилупуно малих оштрих бодљи, -{Ischnacanthiformes}- имају зубе спојене са вилицом, а -{Acanthodiformes}- су организми са филтрационим начином исхране, без зуба у вилици али са дугачким влакнима - наставцима шкржних лукова која имају улогу у филтрацији [[хранс|хране]] из воде.
 
Постоји теорија да је вилица Акантода настала од првог [[шкржни лук|шкржног лука]] неког претка риба са вилицом који је имао шкржни скелет изграђен од парчића спојене хрскавице.
Линија 30 ⟶ 29:
Популаран назив бодљикаве ајкуле је научно неодговарајућ за ову групу риба. Акантоде су добиле овај назив јер су по изгледу сличне ајкулама, аеродинамичног облика, имају парна пераја, и јако уздигнут реп; јаке кошчане бодље дају потпору свим перајима сем репног — због свега тога су добиле назив бодљикаве ајкуле. [[Фосил]]изоване бодље и плочице које се налазе у [[седиментне стене|седиментним стенама]] су често све што је остало од ове групе риба.
 
Бодље Акантода имају посебан изглед карактеристичан за сваки [[род (биологија)|род]]. Због тога се често користе за одређивање релативне старости седиментних стена. , the scales are often used in determining relative age of sedimentary rock. Бодље су ситне, са округластом базом, вратом, и равном или благо закривљеном главом ромбоидног облика.
 
Иако се називају БодљикаваБодљикаве ајкуле, Акантоде су настале много пре [[ајкула]]. Настале су на почетку [[Силур]]а, око 50 милиона година пре него што су се појавиле прве ајкуле. Потом су Акантоде заузеле и слатке воде и доживеле процват у рекама и језерима током [[Девон]]а. Међутим рибе са коштаним скелетом су већ показале потенцијал да доминирају воденом средином, а њихова конкуренција је била прејака за Акантоде које су изумрле током [[Перм (периода)|Перма]] (пре око 250 милиона година).
 
Многи палеонтолози сматрају да су Акантоде биле сродне претку данашњих риба са коштаним скелетом. Иако је унутрашњи скелет ових риба изграђен од [[хрскавица|хрскавице]], материјал сличан коштаном ткиву је пронађен у кожи ових риба у облику густо збијених плочица. Неке плочице су биле знатно увећане и покривале су врх главе и рамени појас. Пронађен је и језичак који је покривао шкржне отворе сличан [[оперкулум]]у риба са коштаним скелетом.