Плужине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
}}
'''Плужине''' је градско насеље у [[општина Плужине|општини Плужине]] у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|2011.]] било је 1341 становника. Налази се на самој обали [[Пивско језеро|Пивског језера]].
[[Општина Плужине|Општина Плужине]] је по величини простора седма општина у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Општина се налази на северо-западу [[Црна Гора|Црне Горе]], уз границу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Историјски, она је старохерцеговачки крај и налази се у централним деловима Старе Херцеговине. Црној Гори је прикључена послије Берлинског конгреса 1878. године. Општина се у ужем, регионалном смислу, може означити као дио простране дурмиторске регије којој припадају општине [[Плужине]], [[Шавник]] и [[Жабљак]], односно крајеви Пива, Дробњаци, Ускоци, Језера и Шаранци,због чега у народу постоји осјећај припадности пивском племену.
Општина има јасне природне границе. Најчешће су то планински гребени, а само према северо-истоку је то река Тара која је такође јасна природна граница. са истока је одвојена гребенима Дурмитора и кањоном Сушице од општине Жабљак. Са југо-истока јужним обронцима Дурмитора и кањоном Комарнице од [[Општина Шавник]]. Од [[Општине Никшић према југу одвојена је гребенима Војника и Јаворка, а на западу гребеном Голије. Од [[Општина Гацко|Општине Гацко]] и [[Општина Фоча|Општине Фоча]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], односно [[Република Српска|Републици Српској]] према западу одвојена је Леденицом, превојем Равно, Волујаком и Маглићем, а северна граница почиње од Маглића, преко Улобића и Вучева, пада на [[Шћепан Поље]] код саставака [[Пива|Пиве]] и [[Тара|Таре]]; од [[Шћепан Поље|Шћепан Поља]] граница се наставља узводно Таром до Калуђероваче у Тепцима.
Површина Општине износи 854км2. Највиша тачка у Општини је Боботов кук на 2522 метара над морем. Граница општине Плужине према општини [[Жабљак]] иде преко [[Боботов Кук|Боботовог Кука]], који је уједно и највиши врх [[Дурмитор|Дурмитора]]. Најнижа тачка у Општини је на саставцима [[Пива|Пиве]] и [[Тара|Таре]], код [[Шћепан Поље|Шћепан Поља]] и износи 433 м над морем. Територија у највећем обиму припада морфолошком сливу Пиве и притоке Комарнице, потом сливу [[Тара|Таре]], а само малим делом сливовима [[Зета|Зете]], [[Требишњица|Требишњице]] и [[Сутјеска|Сутјеске]].
[[Река Пива]], [[Тара]] и [[Комарница]] усекле су величанствене кањоне на малом простору који се дижу изнад њихових корита. Јединствени кањон Таре је други по дубини кањон у свету, после кањона Колорадо у Америци. Итградњом Хидроелектране "Пива" потопљен је највећи дио кањона Пиве и Комарнице. Реку [[Пива|Пиву]] која је својим читавим током текла кроз територију Општине, преградила је 1975. године бетонска лучна брана висока 220м, а вештачко Пивско језеро дуго 42км, потопило је највећи део кањона Пиве и Комарнице и поделило територију Општине на два дела.
Изградњом Хидроелектране "Пива" потопљено је првобитно насеље [[Плужине]], тадашњи општински центар. Садашњи, нови општински центар изграђен је непосредно уз акумулацију ХЕ "Пива".
Шуме, планински пашњаци, лепоте [[Дурмитор|Дурмитора]], [[Маглић|Маглића]], [[Волујак|Волујака]] и других планина, ледничка језера: [[Трновачко]], [[Стабањска]], Велико и Мало Шкрчко су изузетне природне лепоте за посету и развој туризма.
Најважнија сабраћајница која пролази средином територије Општине је магистрални пут [[Подгорица]]-[[Сарајево]] који заједно са путевима [[Плужине]]-[[Трса]]-[[Жабљак]], [[Плужине]]-[[Гацко]] и локалном путевима, омогућавају развој и коришћење природних ресурса Општине: шума, пољопривредног земљишта, хидро потенцијала и природних лепота.
== Демографија ==
| |||