Фрањо Рачки — разлика између измена

нема резимеа измене
|напомене =
}}
'''Фрањо Рачки''' ([[Фужине]], [[25. новембар]] [[1828]] — [[Загреб]], [[13. фебруар]] [[1894]]) је био хрватски [[политика|политичар]] и [[историја|историчар]], академик [[Хрватска академија знаности и умјетности|ЈАЗУ]]. Био је дописни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] од 1888.<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 513.</ref>
 
== Биографија ==
У Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Теологију је завршио у Сењу, где га је бискуп Мирко Ожеговић 1852. заредио за свештеника. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Марљив и пун националног заноса организирао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Виек и ђеловање св. Цyрилла и Метхода словјенских апошлолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref>
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=489, Биографија на сајту САНУ]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
{{клица-политичар}}
104

измене