Споменик устанку народа Хрватске — разлика између измена

Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
(Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
 
После рата, на конкурсу за изградњу споменика победио је вајар Вања Радауш. Споменик је саграђен [[1950]], а свечано отворен 27. јула 1951. године, на десету годишњицу устанка у Србу.<ref>Хржењак, Јурај, ур. ''Рушење антифашистичких споменика 1990-2000''. „САБАРХ“, Загреб 2002. година, 99. стр.</ref> Споменик је због утицаја личке климе био обновљен [[1960е|1960]]-их година. Бели брачки камен истрошиле су жестоке зиме и ветрови, па је он замењен светлосивим [[гранит]]ом са [[Похорје|Похорја]].
 
Током [[Операција Олуја|операције „Олуја“]] 1995. године, према сведочењима Србљана, два су тенка, који су остали после операције, стала подно споменика и понављаним испаљивањем топовске танади срушила камени стуб и скулптуре. Скулптуре су с временом покрадене и препродане.<ref name=Srb>[http://www.h-alter.org/files/repository/.../spomenik_ustanku_u_srbu.doc H-alter.org]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
[[Самостална демократска српска странка]] је као део коалиционог споразума [[2007]]. године уврстила споменик у Србу на листу пет великих споменичких остварења за која је тражила обнову. Године [[2008]], Хрватски рестаураторски завод преузео је обнову споменика. Архитектонски пројекат реконструкције направио је архитекта [[Звонимир Крзнарић]], а рестаурисање скулптура обавио је академски вајар [[Алан Влахов]]. <ref name=Srb/>
169.255

измена