Бранислав Нушић — разлика између измена

=== Средње доба ===

Као званичник Министарства спољних послова, постављен је за писара [[Српски конзулат у Битољу|конзулата у Битољу]], где се и оженио [[1893]]. године, Даринком, ћерком трговца Божидара Ђорђевића и Љубице чији је брат [[Димитрије Боди]] у то време био конзул у [[Битољ]]у.<ref>[http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/12-11-2009/Feljton/6592/Na-prvi-pogled- На први поглед („Вести“, 12. новембар 2011)]</ref> Исте године је постављен за конзула у [[Приштина|Приштини]], где му је Војислав Илић писар. Током службовања у [[Српски конзулат у Приштини|Српском конзулату у Приштини]] био је сведок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као ''Писма конзула''.<ref>{{Cite web |url=http://www.kosovo.net/nusic.html |title=Letters of the Serb Consul|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=www.kosovo.net}}</ref>

 

Године [[1900]]. Нушић је постављен за секретара Министарства просвете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду. [[1902]]. је постављен за поштанско-телеграфског комесара прве класе у Поштанско-телеграфском одељењу Министарства грађевина <ref>"Историјски развој поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја“ - Драган Попоски</ref>.

 

[[1904]]. године постављен је за управника [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Заједно са учитељем Михајлом Сретеновићем основао је прво дечје позориште, у ком су улоге тумачиле искључиво деца, а међу њима и Нушићева. Ово дечје позориште је представе одржавалао у кафанама и ресторанима, па се брзо и угасило. [[1905]]. године, напустио је ову функцију и преселио се у Београд, где се бавио новинарством. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом „Бен Акиба“.

 

Вратио се 1912. године у Битољ као државни службеник. Био је једно време начелник округа, када се повукао на ту позицију је дошао [[Душан Ђ. Алимпић]]. Током [[1913]]. године основао је позориште у [[Скопље|Скопљу]], где је живео до 1915. Напустио је земљу са војском током [[Први светски рат|Првог светског рата]] и боравио у [[Краљевина Италија|Италији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Трећа француска република|Француској]] до краја рата. Војвода [[Симо Поповић]] наводи податак да је Нушић хтео бити у Улцињу за време рата, и да је хвалио краља [[Никола I Петровић|Николу]] како је успео сачувати Црну Гору од рата и Аустрије.