Туризам у Босни и Херцеговини — разлика између измена

[[Босна и Херцеговина]] је била у групи држава са значајним [[туризам|туристичким]] развојем у неколико последњих година. Долазак [[турист]]а порастао је у просеку за 24% годишње у периоду између [[1995]]. и [[2000]]. године. Према подацима [[Светска туристичка организација|Светске туристичке организације]] (WТО) за [[2008]]. годину, БиХ се нашла у врху списка земаља по порасту броја туриста с растом од 20%.<ref>[http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/highlights/UNWTO_Highlights08_en_HR.pdfhttp://www.unwto.org/facts/eng/pdf/highlights/UNWTO_Highlights08_en_HR.pdf Tourism Highlights]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, unwto.org, преузето 13. марта 2015.</ref> У [[2013]]. години у Босни и Херцеговини је регистрован долазак 844.189 туриста, што је повећање од 12,9%, док је остварено 1.822.927 ноћења, што представља пораст од 10,8% у односу на претходну годину. У структури ноћења страних туриста у [[2013]]. години највише ноћења остварили су туристи из [[Хрватска|Хрватске]] (15,3%), [[Србија|Србије]] (11,9%), [[Турска|Турске]] (9,5%), [[Пољска|Пољске]] (7,3%) и [[Словенија|Словеније]] (6,8%). Туристи из ових пет земаља остварили су укупно 50,8% ноћења.<ref>[http://www.bhas.ba/saopstenja/2014/TUR_2013%20M%2012_01_bos.pdf Статистика туризма], bhas.ba, преузето 13. марта 2015.</ref> Према процени Светске туристичке организације, Босна и Херцеговина ће имати трећу највећу стопу раста туризма у свету за пројектовано раздобље између [[1995]]. и [[2020]]. године.

Приходи од туризма дају велики допринос [[Привреда Босне и Херцеговине|босанскохерцеговачкој привреди]]. Као резултат тога, Босна и Херцеговина сада има снажан годишњи раст долазака туриста и брзо ширење услуга у овом сектору. У БиХ постоје и летне и зимске дестинације с континуитетом у туризму током целе године. Осим главног града [[Сарајево|Сарајева]], најважније туристичке дестинације су: град [[Мостар]], [[Међугорје]] ([[верски туризам]]), [[Неум]] ([[купалишни туризам]]), [[Теслић]] ([[здравствени туризам]]), [[Јахорина]] ([[зимски туризам]]) и друге.<ref>[http://www.mvteo.gov.ba/linkovi/Linkovi_29102013/3.%20Uloga%20turizma%20u%20BiH.pdf Улога туризма у Босни и Херцеговини] {{Wayback|url=http://www.mvteo.gov.ba/linkovi/Linkovi_29102013/3.%20Uloga%20turizma%20u%20BiH.pdf |date=20160304185654 }}, mvteo.gov.ba, преузето 13. марта 2015.</ref>